General Category > Biodinamička poljoprivreda - osnovni pojmovi

Po čemu se razlikuje biodinamička od organske poljoprivrede?

(1/4) > >>

Zoran Petrov:
Često se postavlja pitanje o razlici između biodinamičke i organske poljoprivrede. Pa evo nekoliko osnovnih primera koji ukazuju na suštinu biodinamičke poljoprivrede a koja ne postoji kod organske poljoprivrede:

1. Biodinamičko imanje je u najvećoj meri samodovoljno.

2. Suštinski značaj upotpunjavanja uzgajanja biljaka sa uzgajanjem životinja.
 

3. Razumevanje da se sve dešava između polarnosti krečnjaka i silicijuma.

4.Ideja da sile- zračenja, dolaze iz dubina svemira i struje na gore iz zemlje preko spoljašnjih planeta i struje na dole prema zemlji preko unutrašnjih planeta sunčanog sistema.

5. Možda najznačajniji od svih navedenih razloga jeste da se u BD poljoprivredi koriste preparati napravljeni od prirodnih materijala koji su obrađeni na poseban način tako da mogu da odgvore-utiču na posebne vrste sila kada se male količine ovih preparata primene na velike površine zemljišta da ga obogate životom koji može da privuče drugi život. Na to je ukazao Rudolf Štajner u Poljoprivrednom kursu kada je rekao da "ako se novi impulsi života ne unesu u zemlju, ona će postati negostoljubiva i nesposobna da podrži život - ranije nego što to mi mislimo."

6. BD poljoprivreda je sveobuhvatni ili, kako Srbi kažu, holsitički sistem dok organska i ne mora to da bude.

Mita Filipov:
 


Neke slicnosti i razlike između ekološke i biodinamicke
poljoprivredne proizvodnje


Biološko dinamicka i ekološka proizvodnja poljoprivrede su buducnosti. Kako medu njima ima slicnosti, ima i bitnih razlika.

Ekološka poljoprivredna proizvodnja kompleksna je proizvodnja poljoprivrednih kultura u kojoj nije dozvoljena primena mineralnih đubriva i hemijskih sredstava za zaštitu bilja, kod koje treba održavati i povecavati plodnost i biološku aktivnost tla, a dozvoljena je samo na tlima gde nema industrijskih i drugih zagadivaca.
Regulisana je u EU “Pravilnikom o ekološkoj proizvodnji u uzgoju bilja i u proizvodnji biljnih proizvoda”.

Biološko dinamicka poljoprivreda još je kompleksnija, a medu razlikama na prvom mestu ističemo da biodinamicko imanje funkcioniše kao zaseban samostalan organizam s vlastitom proizvodnjom đubriva i stocne hrane.

 Biodinamicka poljoprivredna proizvodnja ukljucuje i neke druge značajnosti kao što je uticaj konstelacije meseca, planeta i zvezda na biljke i s tim u vezi na sve poljoprivredne radove pocevši od setve do berbe i prerade plodova. Nadalje, koristi iskljucivo biološko dinamicke pripravke. Zbog toga preko „Demeter Internationala“treba tražiti i dobiti potsticaj za osnivanje novih autonomnih biodinamickih institucija i Demeter organizacija, te sertifikaciju pojedinih proizvođaca/preradivaca u zemljama poput Srbije, bez Demeter organizacije.

Identicno je da ni u jednoj poljoprivrednoj proizvodnji nije dozvoljena primena mineralnih đubriva i hemijskih sredstava za zaštitu bilja, a zajednicki im je zadatak održavanje i povecavanje plodnost i biološke aktivnosti tla.
Slicnosti medu njima takoder bismo mogli objasniti citirajuci neka od nacela „Pravilnika o ekološkoj proizvodnji“ na kojima se ona bazira, upoređujuči ih s načelima biodinamike „Demeter International“ asocijacije.
 
Razlike su samo u nacinu da se neka od nacela ,koja nabrajamo, postignu.

Kod ekološke proizvodnje to su:

Ocuvanje biološke  raznolikosti, posebno stabilnosti prirodnih staništa i ocuvanju samoniklih biljnih vrsta,

 Uskladivanja i pravilnog  izbora useva, biljnih vrsta i sorti, višegodišnjih plodoreda, odabira nacina obrade tla, đubrenja, zaštite te jačanja otpornosti biljnih vrsta na štetocine,  brige za pravilnu negu tla, održanju i povecanju njegove plodnosti i biološke aktivnosti, sadržaja organskih hranjiva, poboljšanju strukture tla i postupcima njegove zaštite od raznih oblika degradacije,  zaštite korisnih organizama oprašivaca, parazita, predatora, ptica i dr., ekološki opravdanoj preradi i upotrebi (recikliranju) otpada iz proizvodnje.
Posljednje nacelo Pravilnika koje glasi da ekološka proizvodnja iskljucuje ili samo izuzetno dopušta upotrebu mineralnih đubriva i hemijskih sredstava za zaštitu bilja uz napomenu da posljednji nisu dozvoljeni u proizvodnji povrca, razlikuje se jer je u biodinamickoj proizvodnji zabranjena primena svega što nije iskljucivo prirodnog porekla.

Glavni zadaci „Demeter Internationala“ sveobuhvatniji su i širi:

. Razvoj i usvajanje medunarodnih Demeter smjernica za proizvodnju i preradu kao minimalni standard za svjetsku trgovinu Demeter proizvoda,
.
  Medunarodna registracija i zaštita Demeter marke,
.
  Sertifikacija pojedinih proizvođača/preradivaca u zemljama bez Demeter organizacije,
i uskladivanje različitih Demeter procesa sertifikacije u svetu,
.
  Širenje javnog razumevanja i prihvatanja biološko-dinamickog domaćinstva kroz relevantne medunarodne institucije,
.
  Podrška osnivanju novih autonomnih biodinamickih institucija i Demeter organizacija gde još ne postoje.
 
Nacelo ocuvanja biološke raznolikosti i stabilnosti prirodnih staništa kod obe poljoprivredne proizvodnje jasno iskljucuje mogucnost uzgajanja monokulture na velikoj površini, a jedino je moguce gajenje raznovrsnih kultura na manjim površinama. Povecavanje plodnosti i biološke aktivnosti tla mora se održavati u ekološkoj proizvodnji setvom mahunarki, zelenih biljaka za đubrenje i đubrenje kompostiranog ili nekompostiranog organskog materijala proizvedenog na onim imanjima  koja proizvode u skladu s Pravilnikom.

Osnovno đubrenje u ekološkoj  proizvodnji sastoji od đubrenja stajskim đubrivom i osokom iz đubriva domacih životinja, posebno goveda, nadalje kompostom od biljnih otpadaka zajedno sa prirodnim organsko-biološkim dodacima, a u biološko dinamickoj primenom biodinamickih pripravaka i poljoprivrednim radovima u dane pridržavajuci se Mesečevog setvenog kalendara.

Suzbijanje štetočina, bolesti i korova u ekološkoj proizvodnji vrši se pravilnim izborom otpornih vrsta i sorti, prikladnim plodoredom, odgovarajucom obradom tla, zaštitom korisnih biljaka i životinja, stvaranjem povoljnih uslova za širenje prirodnih neprijatelja štetocina i fizikalnim i mehanickim uništavanjem korova. Upotreba hemijskih sredstava za zaštitu bilja nije dopuštena. Medutim kada su iskorištene sve mere za aktiviranje vlastitih obrambenih snaga biljaka, tada je dozvoljena primena nekih fungicida protiv gljivicnih bolesti na pr. sumpora u prahu i rastvora sumpora, te sumpornih pripravaka s bentonitom , krečnjaka iz algi, vodenog stakla, kamenog brašna, kalijum premanganata  tj.hipermangana(samo za mocenje sjemena) i drugog. Protiv štetnika dozvoljeni su na pr. BT-pripravci (Bacillus thuringiensis), virusni, gljivicni i bakterijski preparati, sterilni mužjaci, cvetni ekstrakt i prah buhaca - prirodnog piretrina (primena sintetskih piretroida je zabranjena), uljne emulzije na bazi parafinskih ili biljnih ulja, kameno brašno, dijatomejska zemlja, kafa, rotenon( ekstrat korena), neki ekstrati i čajevi te kalijumov i meki braon sapun. Za suzbijanje korova sprovode se sve mehanicke mere uobicajene kod obrade, održavanja i zaštite plodnosti tla, nadalje prikladan plodored, planiran redosled kultura uz primenu potkulture i međukulture, meduredna setva trajnog nasada, zelenišno đubrenje, pravilno uskladištenje i primena stajskog đubreta, plevljenje i pokrivanje neživim pokrovima poput slame, sena, peska i sl.

U biološko dinamickoj poljoprivredi zabranjena je svaka primena bilo kog od sredstava za zaštitu bilja dozvoljenih u ekološkoj proizvodnji, a zaštitu od brojnih štetnih organizama postiže istim sredstvima kao i kod đubrenja, kao i izborom autohtonih domacih vrsta i sorti (koje su otpornije, jer su odomacene), prikladnim plodoredom, odgovarajucom obradom tla, zaštitom korisnih biljaka i životinja, stvaranjem povoljnih uslova zaširenje prirodnih neprijatelja štetocina.

Prema „Pravilniku“ ekološka  proizvodnja se izvodi samo na površinama bez industrijskog zagađenja okoline ili s minimalnim zagađenjem. Površina za ekološku proizvodnju može biti 50 m udaljena od puta po kojem prode 100 vozila za sat ili 10 vozila u minuti ili najmanje 20 m ukoliko je odvojena živom ili nekom drugom ogradom visokom najmanje 1,5 m. U takvoj proizvodnji moraju se preduzimati sve mere za smanjenje na minimum zagađenja tla i biljaka,od zagadivača nanesenih erozijom, vodom, vetrom, navodnjavanjem i drugim načinima. Kod sumnje na zagađenje teškim metalima i drugim štetnim materijama tla ili vode za zalivanje, vrše se analize kvaliteta proizvoda, kulture i  tla.

U biološko dinamickoj proizvodnji uklanjanje raznih industrijskih zagađenja postiže se primenom odredenih biodinamickih pripravaka, a udaljenosti površine od puta manje je važna.
 

 
 Proizvodac u ekološkoj proizvodnji mora imati osnovno znanje o načinu ekološke proizvodnje , što je još važnije kod biodinamicke poljoprivrede.

 Za oba vida  proizvodnje neophodno je odredeno znanje što iziskuje edukaciju proizvođača.



Zoran Petrov:
Мито,

пуно хвала на престављању овог текста! Само да наведем неку информацију и појашњење:

1. И код БД је битна удаљеност од пута!

2. Иако је Деметер стандард општеприхваћен за БД пољопривреду све је већи број БД пољопривредника, верних основним начелима, који није задовољан тим стандардом јер сматра да није довољно ”оштар” па омогућава и онима који немају стоку а имају неколико хиљада хектара под БД пољопривредом да добију Деметер сертификат. Видећемо како ће се цела ствар даље развијати. Оно што је сигурно јесте да је дух БД пољопривреде још увек јако жив и да профит неће променити основна начела код великог броја БД пољопривредника - зато сваком препоручујем да прочита http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=202.0.

3. Битна разлика између органске и БД пољопривреде јесте духовна подлога која наравно нема везе са религијом већ са једним дубоким разумевањем и повезивањем са целокупним светом. О томе је у Србији тешко говорити јер је доста људи ”оштећено” између два екстрема па промашују.

Поздрав

Stankovic Stefan:
Hvala na ovim ukazivanjima!
Nedavno sam citao na nekom od stranih sajtova,da biodinamicka farma mora da bude organizovana tako da ne postoji potreba za novcem i odlaskom u prodavnicu.Predstavlja takvu savrsenost i takvu celinu, i u fizickom i duhovnom smislu.Stvaranje i kreiranje svog malog sveta treba dovesti do savrsenstva. Sklad Coveka i svega ostalog zivog oko njega.
Samim tim bilo bi glupo dopustiti da covek koji recimo ima jedan malinjak,i nista sem njega,tu tvorevinu naziva na pr. ``biodinamicki malinjak`` .

Sve najbolje!

Gordana Stanojcic:
Ako je udaljenost od puta prednost u BD, da li je to otezavajuca okolnost u zimskom periodu, biti zavejan u duzem periodu nije prijatno.Moje imanje je od tzv.glavnog puta udaljeno 1km. Najveca parcela dostupna je samo kad je suvo. Razmatram sve okolnosti pre nego sto se upustim u proizvodnju.

Ja imam 56 godina, nisam sigurna da mogu mnogo da uradim golim rukama, a u selu
nema radne snage, mislim da su mladi vec pobegli.

Ja bih praktikovala raznovrsnost u sadnji. Volela bih za pocetak da napravim pravilan izbor. Lekovito bilje mi je posebno zanimljivo. Imam manjih zdravstvenih problema,
vid, kicma, reuma! Pa u tom smislu razmisljam kako bih sebi pomogla na prirodan nacin i da ne postanem porodici opterecenje vec ja da budem korisna!


Hvala svima na savetima!

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

Idi na punu verziju