Autor Tema: Проблем воска у конверзији код органског пчеларства  (Pročitano 337 puta)

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2334
  • Age: 59
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Зорану Петров
Секретар удружења
за биодинамичку
пољопривреду Србије




   Уважени пријатељу Зоране!

   Необично јављање, на копромитујућу тему, уз превентивну молбу, - изађи ми у сусрет! Не мени, него српском пчеларству. У чему је фрка, зашто толики вапај, да се овако у трку обраћам теби – пријатељу?

   Каква је потреба међу нама пчеларима истицати појам ''пријатељу'', када то није случајност то је сила Божија.

   Када додирујемо термин ''старост пчела'' помињемо милионе година, а када помињемо старост човека, досежемо до Адама и Еве мало више од 6 хиљада година. Односно, потоп мање од 5 хиљада година, мада заборављамо једну од најстаријих истина: ''Богу је један дан као хиљаду година и хиљаду година као један дан''.

   Пошто се уздигосмо у космос са ових пар задњих реченица, стичемо убеђење да је човек као пчелар  - бескичмењак. Такво схватање нас двојице и чини пријатељима, или боље рећи схватање нас двојице у каквом се окружењу налазимо.

   Заправо, на два недавна пчеларска скупа на тему: ''Органско пчеларство'', били смо заједно присутни:

-   Органско пчеларење, од 9-12. 12. 2011. у Вршцу

-   Семинар о органском пчеларењу 18. 1. 2012. у привредној комори Србије у Београду.

На оба скупа све је било за похвалу и све је протекло у најбољем реду. Једино и основно (ако су други услови испуњени), свесно или несвесно, начињена је права конфузија у појму органског воска. Заборављено је да ВОСАК ЗА ОРГАНСКО МЕДАРЕЊЕ МОРА ДА БУДЕ ЧИСТ ПЧЕЛИЊИ ПРОИЗВОД БЕЗ ПРИСУСТВА БИЛО КАКВЕ ХЕМИЈЕ!!!

   Шта смо све чули од појединих излагача!

   Један од сертификатора препоручује да у периоду конверзије (то је период за прелазак са конвенционалног на органско пчеларење, који је иначе дозвољен до једне године) да будемо изузетно обазриви у обележавању рамова са тек додатим органским воском међу постојеће конвенционално саће. Уместо да сугерише да се период конверзије скрати на што краћи период, ако је могуће између 1-2 месеца. Зато што су пчеле склоне да у окрвиру свога простора премештају како мед тако исто и прополис. Због те појаве постоји могућност контаминације органског воска са конвенционалним воском у дужем периоду помешаности рамова.

   Поједини предавачи су склони да препоруче коришћене воска од медних поклопаца за израду сатних основа у органском пчеларству, а у таквом случају на располагању су медни поклопци једино од конвенционалног пчеларења. Ако су са таквим излагањем хтели да направе виц, виц је успео. Можда никада нису имали у рукама рам са старим саћем, где има легла и поклопљеног меда. Очевидно се види да су медни поклопци на старом делу саћа (тамне боје) од истог материјала као и старо саће, а не од тек излученог воска који је увек светле боје. Што занчи да од постојећег саћа пчеле позајимају материјал за медне поклопце. Зашто позајимају, има више разлога. Природа је регулисала да су воштане жлезде најразвијеније код пчела старости од 12 до 18 дана и то у рано пролеће, како би тако релативно младе стигле да припреме ново станиште и да обаве смену генерација. Приближан узраст пчела од 5-15 дана старости по америчком виђењу, или 7-17 по руском, је најпогоднији период за лучење млеча. Све се ово поклапа са обилатим лучењем нектара где се померају правила понашања. Уосталом и да су пчеле излучиле нови восак за медне поклопце, та је количина медних поклопца незнатна у односу на количину коју скинемо од саћа (где је смештен мед), било са виљушком за отклапање медних поклопаца или отклапачем за скидање медних поклопаца.

   Почетницима у органском печларењу треба сугерисати да је најбезбеднија варијанта за добијање чистог пчелињег - органског воска ићи на пакетне ројеве, с тим што треба кошницу – рамове строго постављати у правцу север – југ, како пчеле не би по сатоношама закошавале тек излучено саће. За накапавање воска у жљебове сатоноша користити восак од грађевњака. У том случају ако је слабији унос нектара обављати додатну прихрану органским шећером.

   Приликом извалчења 1 кг сатних основа пчеле утроше 4 кг меда (Кулинчевић), а за производњу 1 кг воска пчеле утроше 12 кг меда (Живадиновић). Ако почињемо органски да пчеларимо са пакетним ројем (што треба сугерисати почетницима) тада треба помоћи пчелама да извуку чист – органски воска на празним рамовима. У том случају пакетни рој ће урадити радиличко саће и не треба га одмах претапати. Ако се прелази са конвенционалног пчеларења на органско, тада ће пчеле већим делом извлачити трутовско саће (на празним рамовима који се тек додају међу конвенционалне) што се мора претапати пре изласка трутова како би се очистила вароа. Претопљен восак одмах пресовати у сатне основе у сопственој режији на ручним пресама,  јер мале количине немогуће је радити на постројењима. 

   Из тога разлога уважени пријатељу Зоране, прихвати озбиљно мој вапај и обелодани ''Деметер'' уредбу о пчеларењу. На тај начин органске кошнице биће спашене конвенционалних медних поклопаца, а на пчелињаке биће ублажен удар конфузије о појму органског воска.

 
          Гвозден Стевановић пчелар од Таре

Београдска 53
31000 Ужице

031 582 154
064 398 49 68

VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Маријан Јелић

  • НПК
  • *
  • Joined: Sep 2011
  • Lokacija: Сомбор
  • Korisničko ime: vrbak
  • Poruke: 40
  • Age: 48
  • Lokacija: Сомбор
  • Karma: +3/-0
    • Imejl
Мене занима та "уредба" односно Деметер стаднарди у пчеларству. Ако постоји неки документ на српском (а нисам успео да нађем на интернету), било би добро да се објави - да знамо шта ти стандарди тачно подразумевају.

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2334
  • Age: 59
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
DEMETER
STANDARDI ZA PČELARSTVO I KOŠNICE

"4.4.3 Poreklo voska
Vosak koji se koristi za trake vođice ili satne osnove mora biti od prirodnog saća ili poklopaca, a potiču od
Demetrove pčelara. Gde je ovo nedostupno saće ili vosak od organskih certificiranih pčelara mogu se
koristiti. Saćej konvencionalnog porekla se mora ukinuti prema nacionalnom organskim
propisima, najkasnije nakon 3 godine ili zameniti saćem ili voskom Demeter porekla."
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Marko Kek

  • НПК
  • *
  • Joined: Feb 2011
  • Lokacija: Logatec, Slovenija
  • Korisničko ime: Odisej
  • Poruke: 31
  • Lokacija: Logatec, Slovenija
  • Karma: +1/-0
Odg: Problem voska kod organskog pčelarenja
« Odgovor #3 poslato: Mart 30, 2012, 09:48:54 pre podne »
Dobar dan, dragi Gvozdene i Zorane a naravno i svima ostalim forumašima.

Moram priznati da ne pratim redovno u poslednje vreme forum pa se zbog toga javljam sa manjim zakašnjenjem.
Nisam odmah uočio autora gornjeg priloga ali posle nekoliko pročitanih rečenica odmah sam pomislio: to može da bude samo uvaženi pčelar Gvozden sa Tare :)

Odlična tema i sugestija, Gvozdene !

Većim delom iznesenog u potpunosti se slažem sa vama i sam bi preporučio isto svima koji kreću na put organskog pčelaranja.

Dobro ste napisali, da postoji sasvim realna mogućnost kontaminacije organskog voska sa konvencionalnim voskom kod pomešanih ramova a isto tako i kod korišćenja voska od mednih poklopaca.
Ne samo da su ti poklopci često mešavina starog i tek izlučenog voska nego i ostaci 'lekova' koji se nalaze u saću, prelaze u poklopce iz tek izlučenog voska.
I da - nema takve mašine a kamo li vilice kojim bi mogao pčelar da skine samo ljusku-poklopac od tek izlučenog voska (ako bi to i bio slučaj) sa ćelija a da pri tom ne oduzme i nekoliko starog voska same ćelije.
Jasno, govorimo o poklopcima saća iz konvencioanlnog pčelaranja.

Takodje se potpuno slažem sa vama, da su rojevi najbolji i najbezbedniji naćin za dobivanje čistog organskom voska. Nema nikakve dvojbe.

Mala razlika između nas postoji samo oko toga, koji su rojevi za tu svrhu najbolji :) Vi predlažete paketne, a ja ... prirodne.
Zašto ?

Ako podrazumevamo organsko pčelarenje u njegovom najširem, istinskom smislu, onda je jasno, da možemo samo kod prirodnih rojeva govoriti i o prirodnoj zajednici, o društvu, koje je nastajalo kroz duži period rojevog nagona, u kojem se pčele 'poznaju' a pre svega to je bilo društvo, koje je ŽELELO da se (iz)roji.

Druga je situacija u slučaju paketnih rojeva, koji su obično formirani 'industrijskim načinom', istresanjem pčela od više zajednica (ušle one u rojevi nagon ili ne) i sa maticom iz (obično) veštaškog uzgoja.
Kao da je neko krenuo selom, iz svake kuće uzeo jednog člana porodice i na kraju sve strpao u neku praznu kuću i tako formirao 'novu porodicu' :( .

Kod ne-postavljanja ramova u strogom pravcu sver-jug ja nemam takvog iskustva što se tiče zakošavanja tek izlučenog saća iako nemam košnice postavljene S-J nego u glavnom prema jugoistoku. U vrlo vrlo retkim slučajevima dogodilo se zakošavanje.
Naravno govorimo o košnicama sa ramovima odnosno satonošama (samo letvice), a ne recimo o vrškarama :) .
Evo prilažem nekoliko fotografija iz prošle godina, na kojima se vidi lepa građa saća. Čak i u Iberovoj košnici sve je odrađeno odlično.
Jedan moj prijatelj tvrdi da moraju biti košnice sasvim u horizontali ako se želi izbeći zakošavanje ali kod mene ni to nije slučaj tako da su očigledno naša iskustva dosta različita :) .












I ja radim nakapavanje voska u žljebove satonoša iako sam upotrebljavao i uske voščane trake ali nisam primetio razlike u izgradnji saća u oba slučajeva.
Kako to radim sa ugrijanim voskom vidi se na fotografijama i taj način mi se pokazao najjednostavniji i najbrži.





Ja nikad do sada nisam koristio u košnicama satne osnove. Sve ćelije saća izgrađene su sa strane pčela na potpuno praznim ramovima, kao u prirodi.
Mislim, da su loše strane upotrebe satnih osnova (za pčele) veće nego pozitivne (za pčelara) pa zato izbegavam njih upotrebu.

Nikako ne tvrdim, da je taj način jedini dobar i ispravan :) ali po meni najviše se približava onome što se događa u prirodi.

Puno pozdrava na Taru (i Vršac :) ) iz Slovenije od Marka.
 
Marko

dzionik

  • Gost
Čime su to ofarbani ramovi?? i zašto?
Pitanje jednog totalnog amatera iz čiste radoznalosti.

Van mreže Marko Kek

  • НПК
  • *
  • Joined: Feb 2011
  • Lokacija: Logatec, Slovenija
  • Korisničko ime: Odisej
  • Poruke: 31
  • Lokacija: Logatec, Slovenija
  • Karma: +1/-0
Uopšte nisu ofarbani .... :) i ne trebaju biti.

Pozdrav u Beograd od Marka
Marko

Van mreže Маријан Јелић

  • НПК
  • *
  • Joined: Sep 2011
  • Lokacija: Сомбор
  • Korisničko ime: vrbak
  • Poruke: 40
  • Age: 48
  • Lokacija: Сомбор
  • Karma: +3/-0
    • Imejl
Зоране, ти наведе стандарде за порекло воска. Мене занимају комплетни DEMETER
STANDARDI ZA PČELARSTVO I KOŠNICE. Да ли тако нешто постоји на српском?

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2334
  • Age: 59
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Зоране, ти наведе стандарде за порекло воска. Мене занимају комплетни DEMETER
STANDARDI ZA PČELARSTVO I KOŠNICE. Да ли тако нешто постоји на српском?


Uh tek kada ga prevedem a sada ne stižem!
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

dzionik

  • Gost


Možda slika vara, ovde kao da je unutrašnjost rama ofarbana. A na sledećim slikama je stvarno drvo belooo!!

Pozdrav
Nikola

Van mreže Marko Kek

  • НПК
  • *
  • Joined: Feb 2011
  • Lokacija: Logatec, Slovenija
  • Korisničko ime: Odisej
  • Poruke: 31
  • Lokacija: Logatec, Slovenija
  • Karma: +1/-0
Nikola, pozdrav.

Donja i prednja (unutrašnja) ivica ramova jeste ofarbane pošto tu ima vode (kiša, sneg), a unutrašnjost nikako nije ofarbana. I otvori (leta) za pčele nisu farbani.
Upotrebio sam ekološku boju na vodnoj osnovi.

Svima lep pozdrav.
Marko
Marko

Van mreže Miodrag Stankovic

  • Закоровљен
  • **
  • Joined: Dec 2012
  • Lokacija: Crna Trava
  • Korisničko ime: cukar
  • Poruke: 80
  • Lokacija: Crna Trava
  • Karma: +2/-0
    • Imejl
Odg: Проблем воска у конверзији код органског пчеларства
« Odgovor #10 poslato: Decembar 24, 2012, 09:51:26 posle podne »
Vidim da nije pisano dugo ali sta cu...

Sada se bavim suludom mislju (?) da kupim na prolece 10-tak paketnih rojeva pa da ih stresem samo u kosnice sa po jednim nastavkom i ramovima sa izvucenom trakom voska na satonosama pa da vidim sta ce uraditi - mozda ostanu 2-3 pcelinja drustva za zazimljavanje ali sa organskim sacem. U tom periodu (oko 1 juna) kod mene ima toliko livade a i bagrema nesto (iako dosta njih kaze da ne medi na toj visini ali ima dosta bumbara na njemu) pa bi bilo polena. Ostaje problem prihrane jer nemam organskog medaa pitanje je gde ima organskog secera ili melase?

Imanje bi se od marta nalazilo u periodu konverzije pa bih da pocnem od pocetka pa sta bude...

Pozdrav Miodrag


Van mreže Marko Kek

  • НПК
  • *
  • Joined: Feb 2011
  • Lokacija: Logatec, Slovenija
  • Korisničko ime: Odisej
  • Poruke: 31
  • Lokacija: Logatec, Slovenija
  • Karma: +1/-0
Miodraže, dali si realizirao tu svoju suludu ideju ? :)
Marko

Van mreže Nikola Gavrilovic

  • Закоровљен
  • **
  • Joined: Mar 2013
  • Lokacija: Arandjelovac
  • Poruke: 67
  • Age: 38
  • Lokacija: Arandjelovac
  • Karma: +2/-0
    • пчелињак
Мислим да се замена воска може остварити само у дужем временском периоду.
Нпр. код пакетних ројева, имам 20 овогодишњих пакетних, било би греота не дати им бар неки стари рам меда, тј. не би ваљало свести њихову исхрану само на шећерни сируп. Ако се не дода ниједан рам са изграђеним саћем и медом, успорава се развој, па заједнице улазе у зиму слабуњаве и неприпремљене, са генерацијама пчела храњеним само сирупом. Такође ни исхрана воћним медом (пореклом из конвенционалних воћњака), не спада у органско пчеларење, по професору Кулинчевићу не сме ништа бити из конвенционалне производње, и шећер мора бити од органске шећерне репе.
 :(
Нажалост, не може брзо и лако, ни на један начин.
Неки компромиси морају се направити, бар привремено.
Не верујем да се 40 година контаминирања саћа (и сатних основа) хемијом, од 1970-тих на овамо - може час посла прочистити за неколико месеци, бар не на великим пчелињацима. Треба пуно година радити на томе.
Еколошки пчелињак http://pcelinjak.net/