Autor Tema: Svemirski ritmovi i BD poljoprivreda  (Pročitano 885 puta)

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2346
  • Age: 60
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Svemirski ritmovi i BD poljoprivreda
« poslato: Jul 26, 2011, 10:32:51 pre podne »
Svemirski ritmovi

Za nekog ko se prvi put susreće sa Setvenim kalendarom Marije Tun može da bude iznenađenje ili da se nađe u čudu kada se već posle prvih par stranica suoči sa potrebom da u svojim poljoprivrednim radovima sledi npr. kretanje Meseca. Naravno, pregršt pitanja teško da može da ima i svoj odgovor u pojedinom Setvenom kalendaru koji izlazi već nekoliko desetina godina.

Svemirski ritmovi predstavljaju veoma važan faktor kod bavljenja BD poljoprivredom. Njihov mogući uticaj predmet je proučavanja od nastanka BD poljoprivrede. Praćenje tih ritmova tokom godišnjih radova na polju predstavlja jednu od nekoliko suštinskih razliga između BD i ostalih vidova organske poljoprivrede.

Pravilno ponavljanje nekog delovanja naziva se ritam (npr. otkucaj srca/disanje). Sve što činimo u skladu sa nekim ritmom doprinosi najvećoj mogućoj koristi. Kako sve u prirodi ima neki svoj ritam tako i planeta Zemlja pa i sam Svemir imaju svoje ritmove (tako npr. pratimo godišnja doba, tj. sunčev ritam, kod poljoprivrede). Na žalost, ima puno ritmova kojih nismo svesni pa zbog toga ne možemo ni da koristimo njihov povoljni uticaj.

Korist od rada u skladu sa svemirskim ritmovima:

- barem se postavlja širok okvir za planiranje radova na farmi ( na neki način uvođenje discipline u poljoprivrednim radovima=ritam);

- najveća korist je u tome što na taj način omogućavamo svemirskim energijama da ožive i osveže naše zemljište ( pa je hrana sa tog zemljišta ne samo hranljivija već ima povećanu vitalnost i životnu silu);

- može se smatrati besplatnom podrškom organskoj poljoprivredi;

- korovi prate svemirske ritmove (naučeni su da koriste sve što im priroda ponudi)

Različiti svemirski ritmovi

Sunčevi ritmovi

Najpoznatiji ritmovi - dan i noć, godišnja doba;

Mesečevi ritmovi

- pun/mlad mesec;
- čvorovi i pomračenja Meseca;
- perigej i apogej;
- rastuće i opadajuće kretanje Meseca;
- Mesec nasuprot Saturnu;
- Mesec u Zodijačkom sazvežđu;

SUNČEVI DAN/NOĆ RITMOVI



Ovi ritmovi nastaju usled okretanja, od zapada ka istoku, zemljine lopte oko svoje ose tokom 24 časa. Deo zemljine lopte koji je osunčan zracima ima tada dan, a deo zemljine lopte koji nije obasjan sunčanim zracima ima tada noć. Naravno, ovo je poznato svim osnovcima ali nije loše da se ponovi i malo razmisli. Tokom dana obrađujemo našu zemlju dok tokom noći spavamo pa smo na taj način već u skladu sa ovim ritmovima i ne razmišljamo o njima. Ispravno je ove ritmove nazvati Zemljinim disanjem - kada je dan Zemlja izdiše kada je noć Zemlja udiše. O ovoj postavci treba razmišljati/meditirati jer je izuzetno važna za poljoprivredu.

GODIŠNJA DOBA



Nastaju kretanjem Zemlje oko Sunca:

- Zemlji je potrebno 365,25 dana da obiđe oko Sunca;
- ta Zemljina orbita nije kružna već je izduženog, jajolikog oblika (taj nema veliki uticaj na godišnja doba).
- Zemljina osa ne stoji pod pravim uglom naspram svojeg pravca kretanja, tj. orbite, već je nagnuta 23, 5 stepena sa vrhom svoje ose uvek usmerenim prema zvezdi Severnjači;

Zimsko Sunce više naginje prema horizontu na Jugu a kada posmatramo njegovo kretanje preko neba, luk koji nastaje je manji i niži.Samim tim Sunčevi zraci dolaze pod malim uglom do zemljine površine, blaži su( pa su i dani hladniji) i dani kraće traju.

Letnje Sunce veći otklon od horizinta na Jugu, a kada posmatramo njegovo kretanje preko neba vidimo luk koji je veći i višlji. Samim tim Sunčevi zraci dolaze pod većim uglom do zemljine površine pa zato imao toplije i duže dane.

Ovo predstavlja Zemljino godišnje disanje. Zemlja udiše tokom zime a izdiše tokom leta.

Kratkodnevnice i dugodnevnice



Ovo se odnosi na Severnu hemisferu:

21. juni - letnja дугодневница:
     -  najduži dan, Sunce se nalazi tačno iznad naših glava.
     -  Ekvator - Sunce se nalazi na 66,5 stepena iznad horizonta.
     -  Severni pol- dan traje 24 časa, Sunce je 23,5 stepena iznad horizonta,

21. septembar - Jesenja ravnodnevnica
     - jednaki dan i noć;
     - Ekvator - sunce tačno iznad glava;
     - Severni pol - Sunce stalno na horizontu;

21.decembar - Zimska kratkodnevnica:
     - najkraći dan, Sunce prelazi preko neba pod uglom od 23,5 stepeni prema horizontu na Jugu.
     - Ekvator - Sunce se nalazi na 66,5 stepeni prema horizontu na Jugu.
     - Severni pol - noć traje 24 časa.

21. mart - Prolećna ravnodnevnica:
     - jednaki dan i noć;
     - Sunce se nalazi iznad naših glava.
     - Severni pol - Sunce se uvek nalazi na horizontu.

Pun/mlad Mesec   



Ovi ritmovi nastaju kruženjem Meseca oko Zemlje tokom 27,3 dana:
     - vidimo Mesec zahvaljujući odsjaju svetla koje dolazi od Sunca;
     - Kada se Zemlja nalazi tačno između Sunca i Meseca, onda vidimo pun Mesec jer se sunčevi     zraci odbijaju od cele mesečeve polulopte pa zato kažemo da imamo pun Mesec;
     - kada je Mesec između Sunca i Zemlje onda je jako malo sunčanih zraka odbijeno od mesečeve površine pa zato kažemo da vidimo Mladi Mesec;
     - u svim drugim položajima imamo odsjaj sunčevog svetla od delova mesečeve površine pa govorimo o rastućem ili smanjujućem Mesecu, tj. vidljive mesečeve površine;
 
Čvorovi



Čvorovi su mesta gde se presecaju orbite dva svemirskih tela.

Mesečevi čvorovi



Oni nastaju presecanjem orbita Meseca i Zemlje:
     - Mesečeva orbita leži na 5 stepeni naspram Zemljine orbite;
     - otprilike svakih 13.5 dana njihove orbite se ukrštaju;
     - kada se čvor dešava kod Mladog meseca imamo pomračenje Sunca;
     - kada se čvor dešava kod Punog Meseca tada imamo pomračenje Meseca;
     - čvorovi se mogu smatrati malim pomračenjima u smislu njihovog delovanja;
     - ovaj ritam traje 27,2 dana;

Perigej/Apogej



Perigej (blizina) ili Apogej (udaljenost) Meseca Zemlji uslovljena je izduženom orbitom koju Mesec ima:
     - Perigej je najbliža tačka ka Zemlji na orbiti Meseca;
     - Apogej je najudaljenija tačka ka Zemlji na orbiti Meseca;
     - udaljenost Meseca od Zemlje između ove dve tačke može da bude i do 50 000km;
     - Ovaj ritam traje 27, 5 dana;

Perigej/Apogej



Rastući/Opadajući Mesec



Razlog za ovaj fenomen leži u činjenici da Zemljina osa nije vertikalna u odnosu na svoju orbitu već ima otklon od 23,5 stepena.
      - ovaj ritam podseća na godišnja doba
      - rastući Mesečev luk - mesečevo leto;
      - opadajući Mesečev luk - mesečeva zima;
      - Opadajući Mesec luk podiže se najviše prema jugu i njegova putanja preko neba je veoma niska;
      - Rastući Mesečev luk podiže se prema severu i njegova putanja preko neba je višlja;
      - ovaj ciklus traje 27,3 dana;
      - ovo predstavlja jedan od najvažnijih ritmova za poljoprivredu;
      - ovo predstavlja Zemljino mesečno disanje - Rastući luk predstavlja izdisanje a Opadajući luk predstavlja udisanje;

Mesec nasuprot Saturnu



Ovaj ritam se dešava kada je Mesec tačno nasuprot Saturnu
      - dešava se svakih 27,3 dana;
      - veoma bitan ritam za poljoprivrednu proizvodnju;

Mesec u Zodijačnom sazvežđu



Mesec prolazi ispred Zodijačnih sazvežđa (kada gledamo sa Zemlje) tokom svog kruženja oko Zemlje (kao i Sunce i sve ostale planete);

Svaka Zodijačna konstelacija zrači određene povoljne uticaje koje Mesec, nalazeći se ispred određenog sazvežđa, usmerava ka Zemlji;

A evo kako i izgledaju pojedina sazvežđa:

Ribe


Vodolija


Jarac


Strelac


Škorpija


Vaga


Devica


Lav


Rak


Blizanci


Bik


Ovan
« Poslednja izmena: Mart 24, 2013, 06:37:50 pre podne od strane Zoran Petrov »
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Mita Filipov

  • Енергетичар
  • ****
  • Joined: Nov 2010
  • Korisničko ime: Gardener
  • Poruke: 258
  • Karma: +8/-2
    • Imejl
Odg: Svemirski ritmovi i BD poljoprivreda
« Odgovor #1 poslato: Jul 27, 2011, 09:21:40 posle podne »
Пријатељу,аплауз је мало!

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2346
  • Age: 60
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Svemirski ritmovi i BD poljoprivreda
« Odgovor #2 poslato: Jul 28, 2011, 10:44:45 pre podne »
Gore navedene činjenice predstavljaju jedan širok okvir principa koje treba imati na umu kada se posmatra ili radi na nekom imanju. Pri tom, pre svega, treba uzeti u obzir lokalne, trenutne i dugotrajne okolnosti sa kojima se suočavamo na datom imanju. Upravo zbog toga (kvalitet i vrsta zemljišta, geografija imanja, biljne kulture, životinjske vrste, itd) svako imanje ima svoju posebnost ili ličnost pa poljoprivrednik treba da stvarno doživi svoje imanje i kroz pokušaje da nađe šta je najbolje za njega i imanje. Čovek treba da bude istraživač a imanje istraživački centar.
Iskustva su pokazala da biljke koje su tretirane hemikalijama i otrovima postaju sve manje osetljive na uticaje iz svoje okoline a time i na svemirske ritmove. Zato korišćenje Setvenog kalendara u konvencionalnoj poljoprivredi ne doprinosi nekoj posebnoj koristi. Ti uticaji mogu se podeliti u četiri grupe:

zemljani element - utiče na korenje (Bik, Devica i Jarac);

vodeni element - utiče na lišće (Ribe, Rak i Škorpija);

element svetla - utiče na cveće (Blizanci, Vaga i Vodolija);

element toplote - utiče na plod i seme (Ovan, Lav i Strelac);



POVEZANOST SVEMIRSKIH RITMOVA I POLJOPRIVREDNIH RADOVA

Pun Mesec

     - period visoke vlažnosti/visoki sadržaj vode u biljnim sokovima;
     - sejemo i koristimo tečna đubriva (CPP) 48 sati pre punog Meseca;
     - vreme za mere potiv gljivica, koristimo BD 508 (ukoliko je homeopatski BD 508 onda potencija D5);
     - vreme za kontrolu insekata, sprej od belog luka, ljute paprike i đumbira ili kopriva sa 5% kravlje mokraće;
     - čišćenje životinja od parazita, beli luk sa jabukovim sirćetom;
     - vreme za primenu određenih mera protiv puževa golaća;

Mlad Mesec

     - Vreme velikog stresa;
     - Mesec blokira povoljno delovanje Sunca;
     - izbegavati bilo kakve poljoprivredne aktivnosti;
     - seča drveća;

     - ovo je nedelja ili dan odmora za poljoprivrednike - tada možemo da šetamo po imanju i posmatramo biljke, životnje, itd.

Mesečevi čvorovi

     - čvorovi su kao mala pomračenja i kao kod mladog Meseca vreme velikog stresa;
     - izbegavati bilo kakve poljoprivredne radove 6 sati pre i 3 sata posle čvora;

Perigej i apogej

     - izbegavati sejanje 12 sati pre i posle;
     - pokazalo da je sejanje krompira u vreme apogeje korisno;

Rastući Mesec

     - utiče na procese iznad zemljišta;
     - sejanje u vreme trajanja odgovarajućih sazvežđa;
     - koristimo BD 501 (jutro) u skladu sa sazvežđima;
     - Žetva plodova, cveća, sena, biljaka koje koristimo za lečenje, u vreme sazvežđa Svetla;
     - priprema kalema;


Opadajući Mesec

     - utiče na procese ispod površine zemljišta;
     - koristimo BD 500 popodne;
     - pravimo i razbacujemo kompost;
     - presađivanje drveća i biljaka;
     - obrađujeo zemlju;
     - žetva korenastog bilja za skladištenje u vreme sazvežđa elementa Zemlja;
    
nastaviće se


« Poslednja izmena: Jul 28, 2011, 02:46:11 posle podne od strane Zoran »
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Mladen Lazić

  • Добри дух
  • *****
  • Joined: Mar 2010
  • Lokacija: Subotica
  • Korisničko ime: segrt
  • Poruke: 1678
  • Age: 42
  • Lokacija: Subotica
  • Karma: +19/-0
    • Imejl
Odg: Svemirski ritmovi i BD poljoprivreda
« Odgovor #3 poslato: Jul 28, 2011, 11:20:21 pre podne »
Svaka čast! Hvala Zoki

Van mreže Маријан Јелић

  • НПК
  • *
  • Joined: Sep 2011
  • Lokacija: Сомбор
  • Korisničko ime: vrbak
  • Poruke: 40
  • Age: 49
  • Lokacija: Сомбор
  • Karma: +3/-0
    • Imejl
Odg: Svemirski ritmovi i BD poljoprivreda
« Odgovor #4 poslato: Novembar 23, 2011, 03:49:28 posle podne »
U koju grupu spada drveće (plod?)? Kada treba sejati drveće (iz semena)?

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2346
  • Age: 60
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Svemirski ritmovi i BD poljoprivreda
« Odgovor #5 poslato: Novembar 23, 2011, 06:22:48 posle podne »
U koju grupu spada drveće (plod?)? Kada treba sejati drveće (iz semena)?

Drveće posmatramo prema tome šta koristimo od njega - list, plod ili cvet.
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Маријан Јелић

  • НПК
  • *
  • Joined: Sep 2011
  • Lokacija: Сомбор
  • Korisničko ime: vrbak
  • Poruke: 40
  • Age: 49
  • Lokacija: Сомбор
  • Karma: +3/-0
    • Imejl
Odg: Svemirski ritmovi i BD poljoprivreda
« Odgovor #6 poslato: Novembar 24, 2011, 11:12:32 pre podne »
Ne koristim ja - nego pčele, a pčelama je važan cvet (zanima me pre svega medonosno drveće). Da li to znači da medonosno drveće (evodija, bagrem, sofora i sl.) treba sejati (iz semena) u dane cveta?

Van mreže Tanja Stanic

  • Биодинамичар
  • ***
  • Joined: Jan 2013
  • Lokacija: Beograd
  • Korisničko ime: tanja-s
  • Poruke: 238
  • Age: 55
  • Lokacija: Beograd
  • Karma: +7/-1
    • Imejl
Odg: Svemirski ritmovi i BD poljoprivreda
« Odgovor #7 poslato: April 01, 2013, 12:53:19 pre podne »
Ne koristim ja - nego pčele, a pčelama je važan cvet (zanima me pre svega medonosno drveće). Da li to znači da medonosno drveće (evodija, bagrem, sofora i sl.) treba sejati (iz semena) u dane cveta?

Pošto je pčelama važan cvet, odgovor je DA. Sejati drveće u dane cveta

Van mreže Radičev Igor

  • НПК
  • *
  • Joined: Jul 2020
  • Lokacija: sombor
  • Poruke: 10
  • Lokacija: sombor
  • Karma: +0/-0
Odg: Svemirski ritmovi i BD poljoprivreda
« Odgovor #8 poslato: Oktobar 05, 2020, 06:43:23 posle podne »
Da li je mesečev uticaj isti na celom svetu,tj. Da li je isto kod nas i recimo u Australiji?

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2346
  • Age: 60
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Svemirski ritmovi i BD poljoprivreda
« Odgovor #9 poslato: Oktobar 06, 2020, 06:03:42 posle podne »
Ne, kao sto ni uticaj Sunca nije isti :)
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Radičev Igor

  • НПК
  • *
  • Joined: Jul 2020
  • Lokacija: sombor
  • Poruke: 10
  • Lokacija: sombor
  • Karma: +0/-0
Odg: Svemirski ritmovi i BD poljoprivreda
« Odgovor #10 poslato: Oktobar 06, 2020, 06:14:56 posle podne »
Da li se onda može koristiti bilo koji mesečev kalendar ili se pravi posebno za svaku njivu?

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2346
  • Age: 60
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Svemirski ritmovi i BD poljoprivreda
« Odgovor #11 poslato: Oktobar 06, 2020, 07:29:41 posle podne »
Poštovani Igore to samo znači da kalendar mora da odslikava astronomske pojave - na polovima dan traje 6 meseci, na ekvatoru je opet drugacije. Setveni kalendar je najprimenljiviji u srednjem pojasu s tom razlikom da ne uzima u obzir kretanja Sunca pa bas i nije najbolji.
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0