Autor Tema: Govedarstvo – osnova stočarstva  (Pročitano 268 puta)

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2336
  • Age: 59
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Govedarstvo – osnova stočarstva
« poslato: Februar 14, 2011, 03:41:17 posle podne »
Vredi pročitati!

Dr Milan Tošić, Poljoprivredni fakultet, Beograd - Zemun
izvor: «Znanjem do uspeha», Zadružni savez Vojvodine, 2004

 Govedarstvo – osnova stočarstva

U Evropi sve manje gazdinstava se bavi držanjem goveda - po gazdinstvu je sve veći broj goveda! Što je manje gazdinstvo, to ima više stoke. Smatra se da bi neki maksimum trebalo da bude u proseku oko 2 UG/ha. Napredno i razvijeno stočarstvo znači naprednu i razvijenu državu! I - obrnuto! Koja su to merila za ocenu naprednosti stočarstva? Prvo: koliko procenata dohotka donosi stočarstvo u poljoprivredi? Koje su tu granice?

Ako stočarstvo donosi manje od 50% - situacija u agraru te države je loša, ako je dohodak od stočarstva 50 - 70% - situacija je osrednja - dobra, ukoliko stočarstvo donosi preko 70% u agraru - situacija je vrlo dobra! Druga mera je: ukupan broj stoke po jednom hektaru?
Broj stoke se računa kao uslovno grlo (UG). Jedno uslovno grlo (I UG) je masa (težina) žive mere od 500 kilograma. Zemlje Evropske unije važe kao prosečno napredne, ili čak veoma napredne. Kod njih je u proseku oko 0,9 UG/hektar. Istina, i kod njih ima velikih razlika - najmanje ima Grčka sa oko 0,4 UG/ha. U isto vreme Holandija je "pretrpana°" stokom - ona ima čak oko 3,8 UG/ha! Smatra se da bi neki maksimum trebalo da bude u proseku oko 2 UG/ha. Maksimum se postavlja iz razloga zaštita okoline i racionalnog iskorišćenja stajnjaka.

Stočarstvo i veličina gazdinstva

Osnovno pravilo je - što je manje gazdinstvo, to ima više stoke! Kod najmanjih gazdinstava moguće je računati i sa dvostrukim normama (kao što je Holandija već postigla). Ili, da se postigne dogovor s okolnim gazdinstvima, koja imaju manje stoke (da ona preuzmu višak stajnjaka!). Samo, takav dogovor mora da bude trajan i zvanično overen!

Govedarstvo – osnova stočarstva

Kod govedarstva postoje tri veoma važne stvari, koje čine da je govedarstvo osnova stočarstva:

1. Proizvodnja mleka, kao najkompletnije i najjeftinije hrane za čovečanstvo,
2. Proizvodnja mesa, kao kvalitetnog proteinskog hraniva,
3. Iskorišćenje kabaste hrane i pretvaranje u visoko-vredna hraniva za ljude.
 
Krave - najvažnija kategorija goveda!

Samo kod držanja krava postoli mnogo zahteva i uslova. Oni su sledeći:
 
- farma krava se formira teško, sporo, relativno skupo,
- osim finansijskih sredstava, farme krava zahtevaju veliko iskustvo,znanje,
- obavezan je svakodnevni rad, bez izuzetaka, sa mužom od čak najmanje 2 puta dnevno,
- mleko je veoma osetljiv proizvod,
- odgoj priplodne teladi i junica prate teškoće, itd.

Ipak, još više je činilaca koji utiču na formiranje i održavanje farmi krava:

- krave donose, svaki dan, siguran dohodak.
- držanjem krava obezbeðuje se dohodak i sa manjih površina zemljišta.

Tov goveda (junadi) je jednostavniji, nego držanje krava. On se ostvaruje lakše i brže. Istina, kod tova goveda je veći rizik od potražnje na tržištu!

Govedarstvo u svetu

U principu je vrlo jasno: sve manje gazdinstava se bavi držanjem goveda, - po gazdinstvu je sve veći broj goveda! Evropa je prepuna, pre svega, kravama! Proizvodnja mleka u Evropskoj uniji je ograničena. Odavno su u zemljama Unije uvedene kvote ili norme za proizvodnju mleka. To je i opasnost za našu zemlju. To može da bude prepreka za ulazak u Uniju. Iz tog razloga treba praktično odmah povećavati broj krava i količinu mleka!! U zemljama Evropske unije prosečan broj goveda po gazdinstvu je malo iznad 20. Najmanje je u Grčkoj (oko 5,5), a najviše u Irskoj (oko 170). Broj krava po jednom gazdinstvu je još manji. U proseku je samo oko 5,5 (Grčka ima manje od 2, a Irska oko 32 krave po gazdinstvu). Sa ovakvim podacima i naša zemlja ima dobre šanse, pogotovo Vojvodina! Samo, kakva je situacija sa količinama mleka? U zemljama Unije u proseku se po jednoj kravi dobije godišnje 5.850 litara mleka (Grčka ponovo najmanje sa 3.750 litara, Holandija najviše sa oko 7.100 litara). Ipak, radi poreðenja su važna još 2 podatka:

1. Količina mleka po hektaru godišnje? U zemljama Evropske unije je oko 890 litara (Grčka 133, Holandija preko 5.300 litara!),
2. Količina mleka po glavi stanovnika godišnje? U zemljama Unije u prk,seku to je oko 300 litara (od samo 63 litra u Grčkoj, pa sve do 1.580 litara .. Irskoj!).

Da li su držanje krava i proizvodnja mleka zaista teški? Odgovor je jednostavan: po onome šta treba krava to zaista - nije teško. To je:

- vazduh - ima ga dovoljno i srećom još je dovoljno čist!
- voda - slično je, ima je dovoljno i nije skupa!
- hrana - osnova je kabasta hrana, ima je svuda dovoljno, nije teško da se obezbedi!
- staje (štale) - one kravama gotovo i da nisu potrebne!?
- oprema za mužu? Ona nije baš jeftina, ali radi sigurnije od čoveka - muzača.

Pa, u čemu bi onda bio problem kod držanja krava? Odgovor je kratak i jasan: problem je u čoveku! Skoro redovno, u istoj državi, pod istini uslovima, jedno gazdinstvo sa kravama radi dobro, a drugo - propadne. Objektivno, najveći uticaj na rentabilnost (ekonomičnost) proizvodnje mleka imaju 3 grupe činilaca:

I - kabasta hrana - ona mora da bude veorna kvalitetna i jeftina;
II -uslovi za smeštaj: Ako su uslovi dobri - krave su zdrave, dobro raspoložene i daju dosta mleka; ako su uslovi loši - mleka je manje, i krave češće poboljevaju;
III -postupci čoveka - to znači odnos prema kravama, ugaðanje njihovim potrebama, praćenje promena kod krava.

Naravno, ne treba zaboraviti ni najvažniji uslov, koji se nekako podrazumeva. To je, pre svega, dobra krava, odnosno izbor dobre rase! Da li treba držati krave samo za proizvodnju mleka? To je svakako teže i reðe! Ili, da li držati krave i za mleko i za proizvodnju mesa!? Ovo drugo je
verovatno bolje! To je sigurnije, više je rašireno, lakše je... To u našim usloviina znači domaće šareno goveče (ili simentalac). Prema sistemu držanja krava nameće se pitanje - vezano ili slobodno? Kada bi krave dale svoje "mišljenje" to bi bilo - slobodno! Što se tiče čoveka takode je bolje - slobodno! I po visini ulaganja (investicija) bolje je - slobodno! Zašto slobodno? Kravama ne prija da budu - vezane! čovek lakše radi oko krava ako su one slobodne. Staje za slobodno držanje su bez toplotne izolacije, pa su jeftinije! Ipak, ako baš mora... onda vezano! Vezane krave moraju da imaju svoje udobno i komotno ležište; važno je da imaju dovoljno svežeg vazduha, ali i da se muža obavlja mlekovodom (a ne u kante). Koji tip ležišta za vezane krave: dugačko, srednje, kratko? Odgovor je: bilo koje, samo ne dugačko (sa visokim jaslama)! Ili: srednje ležište, ako ima dovoljno slame, čak i ukoliko se koriste gumene prostirke, sa dobrim provetravanjem, sa dosta svetla, da se krave osećaju udobno; kratko ležište, ako nema prostirke; tada obavezno sa gumenom prostirkom, sa malo sitne slame. Ipak, ne treba zaboraviti: vezani sistem držanja samo kod starih staja, kod rekonstrukcija, ovaj sistem samo za mali broj krava (na primer do 5 ili najviše 10)! Za izgradnju novih staja, a to znači za budućnost, dolazi u obzir samo slobodno držanje krava. To je jedino ispravno rešenje! Pogotovo za staje sa 10 a naročito 15-20 krava. Slobodno kretanje = bolja kondicija + bolje zdravlje + više mleka + manji troškovi. Koji tip staja? Najčešče se govori o tri tipa staja za slobodno držanje: sa "lige-boksevima", sa dubokom prostirkom i kosim podom. Najčešće ili najrasprostranjeniji tip staja je sa "lige-boksevima " (sa boksevima za ležanje). Šta je u tome najvažnije? Najvažnije je to što svaka krava ima svoje ležište za ležanje i za pravi odmor! Takvo ležište mora da bude dovoljnih dimenzija, udobno, skoro kao, "gnezdo"! To kravama prija - da mogu da leže dovoljno dugo i mirno, da preživaju i da se odmaraju! Samo tako stvara se mleko sigurno i lako. Drugi prostor je za kretanje, a zatim prostor za ishranu. Ti prostori imaju svoja pravila i dimenzije, koji moraju strogo da se poštuju. Tip staja sa dubokom prostirkom ima dosta pogodnosti, ali samo pod osnovna uslova: da gazdinstvo ima dovoljno slame (prostirke), da su potrebne veće količine čvrstog stajnjaka i da radna snaga nije skupa! Inače, kravama prija duboka prostirka - zajednička ležišta sa dosta slame. Tip staja sa kosim podom (sa kosom pločom!) je sličan prethodnom, ali treba manje slame i manje rada! Ipak, on je najmanje raširen!

Šta je sve kravama potrebno - redosled potreba?

1. Vazduh. Besplatno! Ali, i najvažnije! Ogromne količine, čak do 400 kubika na sat po kravi (u toku leta)! Temperatura vazduha skoro da je nevažno, pogotovo zimi! Leti visoka temperatura više smeta! čistoća vazduha je izuzetno važna!

2. Voda.. Jeftino! Takoðe veoma važno! Treba je mnogo - od 80 do 150 litara po kravi na dan! Kvalitetna, sveža, uvek dostupna.

3. Hrana. Skupa, do veoma skupa! Kabasta važnija od koncentrovane! Ali, samo najkvalitetrzija - od nje zavisi (skoro) sve - zdravlje krava, ekonomičnost držanja krava... Koncentrovana hrana samo minimalno koliko mora! Najbolje davati kao TMR - izmešan kompletan obrok svih komponenti!

4. Staja. Gotovo da je nevažna, a najskuplja investicija! Važno je samo ležište! Ono mora da je suvo, udobno, komotno! Ali, da nema promaje! Stoga su staje jednostavne, poluotvorene ili čak potpuno otvorene, visoke, bez toplotne izolacije.

5. Oprema za mužu. Sve važmja! Samo kvalitetna oprema! Ima više razloga: - za krave - muža bez opterećenja, sa dobrim izmuzivanjem, - za muzača - rad bez napora, fizičkih ili psihičkih, sa kontrolom krava, - za mleko - sve čistije (kvalitetnije)!

Kod držanja teladi najveća opasnost su prvi dani - približno nedelju dana. Tada tele treba da se održi uživotu i da ostane - zdravo! Jedino pravo rešenje jeste da se tele odmah iznese iz staje! Nezavisno od godišnjeg doba ili od temperature, i leti i zimi! Gde ga izneti ili kako ga smestiti? Najbolje je u posebne male kućice, posebno graðene, tipa "iglo ". Drvene, plastične, jeftine, jednostavne, veoma izdržljive. Postavljaju se u blizini staja, na ocednim mestima. Sa dosta prostirke, s ispustom za tele. Kada se prave drvene kućice - one su, takode, lake i jednostavne, s odreðenim dimenzijama. Najvažnije je da i tele (još više nego krava) ima svoje "gnezdo" od duboke prostirke. Tada i tele duže mirno leži, što je važan cilj. U toku zime telad lako podnose niske tempgature. Važno je da ulaz u kućicu ne bude suviše širok. U hladnim danima se na ulaz stave plastične trake, kao "zavesa",
kojima se na neki način zatvara ulaz. Dalji odgoj teladi se razdvaja: - odabrana ženska telad odgajaju se da budu priplodne junice, pa potom krave. Znači, pripremaju se za što duži i zdrav život od najmanje 6, a ne retko 8-10 godina. Radi toga se drže slobodno, na većim prostorima, u grupama, sa što više ispaše i kretanja; - sva muška telad i jedan deo ženske teladi. odfazi u tov; ova grla žive ukupno znatno kraće, jedva do 2
godine; najčešće se drže u zatvorenim prostorima, sa što manje kretanja, tako da je prirast mesa veći,a potrošnja hrane manja. Tov junadi - goveda treba da bude, gotovo bez izuzetaka, jednostavan, siguran i rentabilan! Samo, za ovo treba imati bar dva standardna uslova: dobra telad - dobre rase i kondicije, dobrog zdravlja, dobro pripremljena i kabasta hrana - dobrog kvaliteta, jeftina! Ali, i ovde postoji još jedan veoma
važan uslov. To je čovek, odnosno ukupno voðenje poslova! Za rentabilnost tova junadi/goveda osnovu čini silaža od celih stabljika kuruza! Svaka druga kombinacija u tovu je ne samo manje dobra, nego i - slaba! Kada je reč o objektima i opremi kod tova junadi/goveda ne treba zaboraviti na osnovno pravilo: ležanje + mirovanje = veći prirast mesa + manja potrošnja hrane Kod vezanog sistema važe ista pravila, kao i kod držanja krava: ležišta moraju da budu komotna, udobna, te da svako ima dovoljno svežeg vazduha. Kod slobodnog sistema tov junadi/goveda često se razdvaja na dve faze: prva faza predtov - do oko 300 kg; klada su grupe veće, najčešće boksevi sa punim podom i slamom; druga faza završni tov - tada su manji boksevi, znači manje grupe redovno boksevi sa rešetkastim podom. Kod tova junadi/goveda sa slobodnim sistemom držanja važi još jedno važno pravilo: prostor po jednom grlu treba da bude minimalan! Ili, bolje je ako je svakom grlu po malo tesno, nego da ima suviše prostora! Zašto? Kada je prostor minimalan, tada grla nemaju priliku da mnogo šetaju, a pogotovo da se jure! Tada se energija hrane više pretvara u - meso! Kada je reć o kraju tova kod junadi/goveda treba uvek misliti na jedno pravilo, koje već odavno važi u zemljama Evropske unije: toviti do najmanje 600, a još bolje do 700 kg/grlo . Time se svako dobro tele dobro iskoristi, a istovremeno se dobija kvalitetnije meso - ono je punije i više traženo, kao govede meso! U narednim godinama treba očekivati da se jedna pojava više raširi. To je držanje krava po sistemu krava - tele. To je praktično držanje krava samo radi teleta, odnosno proizvodnje mesa. Kod ovog sistema izostaje proizvodnja mleka, pa se cela "računica" držanja krava svodi na količinu mesa, koja se godišnje dobije po jednoj kravi. Tada je još važnije da se svako tele "dovede" do bar 600 ili čak 700 kg.
 
Dr Milan Tošić, Poljoprivredni fakultet, Beograd - Zemun
izvor: «Znanjem do uspeha», Zadružni savez Vojvodine, 2004
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0