General Category > Svaštara

ДЕМОН КРАТИЈЕ ИЛИ КАКО И ДАНАС РОБУЈЕМО…

(1/1)

Mladen Lazić:
„Полако су корачали робови један за другим, и сваки је носио углачан камен. Четири колоне, дуге по километср и по свака, од каменолома до места где је започињала изградња града-тврђаве, чували су стражари. На десетак робова био је један наоружани војник-стражар. По страни од долазећих робова, на врху тринаест метара високог вештачког брда од обрађеног, углачаног камења, седео је Кратије – један од врховних жреца; у току четири месеца он је ћутке мотрио на дешавања. Нико га није узнемиравао, нико чак ни погледом није смео да прекине његова размишљања. Робови и стража прихватали су вештачко брдо са троном на врху као недељиви део крајолика. И на човека, час седећег непокретно на трону, час устумаралог тамо-амо по заравни на врху брда, више нико није обраћао пажњу. Кратије је ставио себи у задатак да реформише државу, да на хиљаде година учврсти власт жреца, потчинивши њима све људе Земље. Да начини од свих, укучујући и владаре држава, робове жреца.“
(Страна 60, књига 8. Нова цивилизација)

„… Жеља за ослобађањем од ропства увек ће постојати код робова. Појљвиће се нови предводници, разрађиваће се нови планови, а кад је већ тако – основна претња ће увек бити присутна у држави“
„Пред Кратијем је био задатак: разрадити план покоравања целог света. Схватао је- постићи циљ само уз помоћ физичког насиља, неће уродити плодом. Неопходан је психолошки утицај на сваког човека, на целе народе. Нужно је преобликовати мисао људску, улити у свакога: ропство је највећа срећа. Треба ставити у погон саморазвијајући програм, који ће навести на погрешан пут целе народе – у простору, времену и поимањима. А најважније је – одговарајуће прихватање збиље. …“
(страна 62, књиха 8. Нова цивилизација)

„… Разрадићу свој програм, изговорићу неколико речи и свет ће почети да се мења. Фантастично! Свега неколико речи – и цео свет ће ми се покорити, мојој мисли. Бог је заиста човеку дао моћ којој нема равне у Васељени! Та сила је – људска мисао. Она ствара речи и мења ток историје. …

… ја ћу са свега неколико реченица не само њих, већ и потомке данашњих робова, као и владаре земаљске, приморати да робови буду у будућим миленијумима“
(страна 63, књига 8. Нова цивилизација)


“ Нека данас, пред сутон, гласници разгласе указ фараонов, у ком ће бити речено: “ У праскозорје новога дана свим робовима се дарује потпуна слобода. За сваки камен допремљен у град, слободан човек ће добијати по један новчић. Новац се може заменити за храну, одећу, стан, дворац у граду, као и за сам град. Од сад сте ви – слободни људи“
Када су жреци постали свесни изговореног Кратијем, један од њих, најстарији, изусти:
– Ти си демон, Кратије. Тобом осмишљено, демонизмом ће мноштво земаљских народа обавити.
– Нека сам и демон, а мноме осмишљено, нека људи убудуће демократијом зову.“



„… Ујутру следећег дана, жреци и фараон су се поново попели на зараван вештачког брда. Слика пред њиховим очима, надмашила је чак и најсмелије претпоставке. Хиљаде људи, бивших робова, утркивало се теглећи оно исто камење од пре. Обливени знојем, многи су носили и по два камена. Остали који су имали по један, трчали су, подижући прашину. Неки чувари су такође теглили камење. Људи, рачунајући да су слободни – јер су са њих скинули окове, трудили су се да добију што више жарко жељених новчића, да би изградили свој срећни живот.

… Део робова се удружио у омање групе. Направили су таљиге, и до врха их напунивши камењем, обливени знојем, гурали су те таљиге.
– Још ће много справа изумети – зафовољно је размишљао Кратије – ево, већ су се и услуге унутарње појавиле- разносачи воде и хране. Део робова је јео буквално у ходу, не желећи да троши време на пут до барака са храном… И плаћали су доносиоцима добијеним новцем. Замислите, и лекари су се појавили: директно су у ходу помоћ настрадалима указивали, такође за новац. И саобраћајце су изабрали. Ускоро ће изабрати себи начелнике, судије. Нека бирају: пошто сматрају себе слободним, а суштина се није изменила, они, као и пре – тегле камење…“
Тако и јуре кроз миленијуме, у прашини, обливени знојем, теглећи тешко камење. И данас, потомци тих робова настављају своју бесмислену трку…“


„- … И шта, произлази из овога да су и фараон, и председник и канцелар такође робови?
– Да, тачно тако. Постали су робови и жреци, обавивши чин кобни.

– Робовласник је – свет неприродни, људима створен. А стражари седе код већине људи у њима самима, шибају их корбачима и присиљавају да зарађују новац. “

–  … они људи што помоћу новца данас светом управљају, сматрају да, наводно, срећу човеку само власт и новац могу донети. И већина људи их, жудећи да што више пара згрне, у то уверава. Али често, врло често страдају победници ове најбесмисленије трке. Варљиве висине досежући жешће од осталих осећају сав бесмисао живота свог. “

(стране 64 и 65, књига 8. Нова цивилизација)

Ову слику која је одавно створена МОЖЕМО И НЕОПХОДНО ЈЕ да променимо.
Ја сам инспирисан сликом коју је Анастасија створила пожелео и ево окупљам људе, који су такође пожелели, да деламо, да створимо бар једно Насеље Завичајних имања у нашој земљи…

“ … Нека свако од нас узме по једну малену парцелу земље за себе, напрегне сву своју памет и сву своју духовност, па нека створи малени-малени, али истински рај. Претвориће малени делић земље на великој планети у расцветали врт, материјализујући своју духовност, као што је то учинио Бог. Ако то учине милиони људи у различитим земљама, цела Земља ће постати расцветала башта. И неће бити ратова зато што ће милиони људи бити занети узвишеним стварањем…“
(страна 157, књига 8. Нова цивилизација)

Свако(м) добро!!!
Данило,
Хектар Земље

https://hektarzemlje.wordpress.com/2016/03/07/%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BD-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%BC/

Navigacija

[0] Indeks poruka

Idi na punu verziju