Autor Tema: Strader masina  (Pročitano 306 puta)

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2336
  • Age: 59
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Strader masina
« poslato: Januar 04, 2015, 09:18:12 pre podne »
Na molbu prijatelja Jim Thompsona sa Novog Zelanda u ovoj temi postavljacu materijale vezane za polje slobodne energije. Jim smatra da je neophodno da se na sto vise mesta na internetu postave sve dostupne informacije! Da ne idem u teorije zavere... Pocetna tacka jeste Stajnerovo predavanje br.107 (ne znam da li je prevedeno na juzno-slovenske jezike) i zna se da od tog vremena grupa posvecenika radi na razvoju masine koja moze da zahvati, tj. koristi u polje slobodne energija! Mada pocinjemo sa Stajnerom ova tema ce se rasiriti i na radove koji nemaju naizgled izravne veze sa  naslovom ove teme.

<a href="http://bdn-steiner.ru/cat/Beitrage/D107.pdf" target="_blank">http://bdn-steiner.ru/cat/Beitrage/D107.pdf</a>
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Nada Skondric

  • Закоровљен
  • **
  • Joined: Mar 2010
  • Poruke: 78
  • Karma: +10/-0
Odg: Strader masina
« Odgovor #1 poslato: Januar 04, 2015, 09:54:54 pre podne »
Džon Ernst Vorel Kili (John Ernst Worrell Keely, 3. septembar 1837 – 18. novembar 1898), američki pronalazač iz Filadelfije, koji je tvrdio da je otkrio novu pogonsku snagu koju je prvobitno opisao kao „parnu“ ili „eteričnu“ silu, a kasnije kao neimenovanu silu zasnovanu na „vibracionoj simpatiji“, pomoću koje je proizveo „međuatomski etar“ iz vode i vazduha. Uprkos brojnim zahtevima akcionara iz Keely Motor Company, koja je osnovana da bi se proizveo motor zasnovan na njegovom radu, on je uporno odbijao da otkrije principe na kojima motor radi, a takođe je više puta odbijao zahteve da proizvede model za tržište tvrdeći da je potrebno da se obavi još eksperimenata.

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=Eu8VflqvHFM" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=Eu8VflqvHFM</a>

« Poslednja izmena: Januar 05, 2015, 06:44:39 posle podne od strane Zoran Petrov »

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2336
  • Age: 59
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Strader masina
« Odgovor #2 poslato: Januar 04, 2015, 10:15:55 pre podne »
<a href="http://ece.k-state.edu/people/faculty/gjohnson/files/Windbook.pdf" target="_blank">http://ece.k-state.edu/people/faculty/gjohnson/files/Windbook.pdf</a>

<a href="http://ece.k-state.edu/people/faculty/gjohnson/files/Search1997.pdf" target="_blank">http://ece.k-state.edu/people/faculty/gjohnson/files/Search1997.pdf</a>

<a href="http://ece.k-state.edu/people/faculty/gjohnson/files/TeslaCoilImpedance.pdf" target="_blank">http://ece.k-state.edu/people/faculty/gjohnson/files/TeslaCoilImpedance.pdf</a>
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Nada Skondric

  • Закоровљен
  • **
  • Joined: Mar 2010
  • Poruke: 78
  • Karma: +10/-0
Odg: Strader masina
« Odgovor #3 poslato: Januar 04, 2015, 03:02:38 posle podne »
Drugo predavanje – 20. oktobar 1923. – Iz ciklusa predavanja Čovek kao sazvučje delotvorne, stvaralačke i oblikujuće vaseljenske reči, Rudolfa Štajnera (GA 230)
 
Pošto smo na jučerašnjem predavanju upoznali odnos između životinja visina, čiji je predstavnik orao, životinja sredine, koje predstavlja lav i životinja Zemljine dubine, koje predstavlja goveče ili krava, možemo danas da razmotrimo čovekov odnos prema kosmosu sa stanovišta koje sledi baš iz odnosa unutrašnje uobličenosti čoveka prema tim predstavnicima životinjskog carstva.
Usmerimo prvo pogled na one oblasti za koje smo juče morali da kažemo: kada životinja iz njih crpi naročite snage, one od cele životinje, u stvari, čine organizaciju glave. Pogledajmo naviše u te regione. Tu vidimo kako ova životinja, ono što ona jeste, postoji zahvaljujući atmosferi kroz koju prosijava Sunce. Suncem ispunjena atmosfera mora biti sve ono što ta životinja privlači sebi u izvesnoj meri, tako da najvažniju stvar svog postojanja ona zahvaljuje atmosferi kroz koju struje Sunčevi zraci. Takođe sam juče rekao da odatle zapravo potiče oblikovanje perja. Ta životinja ima, u izvesnom smislu, svoje biće u spoljašnjem. Šta spoljni svet čini od nje, otelotvoruje se u njenom perju. I kada ono što može biti napravljeno iz tog Suncem prožetog vazduha nije naneseno od spolja na biće, kao kod orla, nego je pokrenuto iznutra, kao kod ljudskog nervnog sistema, tada nastaju, kao što rekoh, misli, misli trenutka, misli neposredne sadašnjosti.
Kada naš pogled na ovaj način, rekao bih, otežan sa svim tim što proizilazi iz ovakvog posmatranja, okrenemo u visine, bićemo upućeni upravo na atmosferu koja miruje i na Sunčevu svetlost koja je prostrujava. Ali, u tom slučaju nećemo moći da posmatramo Sunce samo po sebi. Sunce održava svoju snagu time što stupa u odnose sa različitim predelima univerzuma. Čovekova saznanja o ovim odnosima izražena su kroz dovođenje u vezu Sunčevih dejstava sa onim što se naziva Zodijak. Tako da kada Sunčev sjaj pada na Zemlju iz Lava, iz Vage, iz Škorpiona, to za Zemlju uvek znači nešto drugo. Ali, za Zemlju on ima takođe neko drugo značenje i po tome da li biva oslabljen ili pojačan drugim planetama našeg planetarnog sistema. I tu nastaju različiti odnosi prema različitim planetama našeg planetarnog sistema. Nastaju različiti odnosi, jedni sa takozvanim spoljnim planetama – Marsom, Jupiterom i Saturnom, a drugi sa takozvanim unutrašnjim planetama – Merkurom, Venerom i Mesecom.
Kada imamo u vidu organizaciju orla, tada treba pre svega da posmatramo koliko su Sunčeve snage modifikovane, pojačane ili oslabljene u zajedničkom uticaju Sunca sa Saturnom, Jupiterom, Marsom. Ne govori uzalud legenda o tome, da je orao u stvari Jupiterova ptica. Jupiter uopšte stoji kao predstavnik spoljnih planeta. Ako hoćemo šematski da nacrtamo o čemu se tu radi, moramo da označimo sferu koju u svetskom prostoru, u kosmosu, ima Saturn, sferu koju ima Jupiter, sferu koju ima Mars.
Predstavimo to sebi ovako: sfera Saturna, sfera Jupitera, sfera Marsa; onda tu nalazimo prelaz ka sferi Sunca i onda imamo takoreći u najspoljašnjijem delu našeg planetarnog sistema zajedničko delovanje Sunca, Marsa, Jupitera i Saturna. I kada vidimo orla kako kruži u vazduhu, izreći ćemo nešto sasvim realno, ako kažemo: one snage koje struje sa Sunca kroz vazduh, a koje su zajedničko delovanje Sunca sa Marsom, Jupiterom i Saturnom, to su one snage koje žive u celom obliku i biću orla. Ali one žive istovremeno i u sklopu čovekove glave. Ako bismo hteli da postavimo čoveka u vasionu, s obzirom na njegovo pravo postojanje – može se reći, da je on na Zemlji samo u svojoj minijaturnoj slici – onda ga moramo postaviti u sferu orla u odnosu na njegovu glavu. Moramo, dakle, čoveka u odnosu na njegovu glavu predstaviti smeštenog u sferi orla, a time imamo dato ono u čoveku što je u vezi sa gornjim snagama.
 

Lav je predstavnik onih životinja koje su u pravom smislu životinje Sunca, u kojima Sunce u izvesnoj meri razvija svoju sopstvenu snagu. Lav najbolje napreduje onda, kada je konstelacija sazvežđa iznad i ispod Sunca takva da vrši najmanji uticaj na Sunce. Onda nastaje ona naročitost, koju sam vam juče opisivao, da snage samog Sunca, prodirući kroz vazduh, izazivaju kod lava upravo takav sistem disanja, da je taj sistem disanja u svom ritmu u potpunoj ravnoteži sa ritmom cirkulacije krvi, ne u numeričkom smislu, već u dinamičkom. To je kod lava izbalansirano na čudesno lep način. Lav suprotstavlja cirkulaciji krvi zastoje u disanju, a cirkulacija krvi neprestano podstiče struju disanja. Rekao sam vam da se to čak može videti u samom obliku lavlje njuške. U tom obliku se izražava taj divni, čudesan odnos između ritma krvi i ritma daha. Možemo to videti i iz njegovog neobičnog pogleda koji miruje, a ipak smelo gleda napred. A ono što kod lava živi u pogledu, to ponovo živi pripojeno na druge elemente čovekove prirode, na organizaciju glave, na organizaciju probavnog sistema, u organizaciji grudi i srca, u ritmičkoj organizaciji čoveka.
Ako postavimo pred nas stvarno delovanje Sunca, onda moramo označiti sferu Sunca saobrazno čoveku tako, da njegovo srce i pluća koja spadaju uz to, postavimo u region Sunčevog dejstva; u toj oblasti imamo lavlju prirodu čoveka.
Kada pređemo ka unutrašnjim planetama, ka planetama koje stoje bliže Zemlji, onda imamo prvo sferu Merkura, koja sad već ima posla naročito sa finijim partijama sistema razmene materija, organizmom razmene materija kod čoveka, tu gde se hranljive tvari pretvaraju u materiju limfe i gde se ona zatim prenosi u cirkulaciju krvi.
Idući dalje dolazimo do oblasti Venerinog delovanja. Dolazimo do nešto grubljih partija čovekovog sistema razmene materija, dolazimo do onoga što je u ljudskom organizmu prva prerada primljenih namirnica u stomaku. Zatim dolazimo u sferu Meseca. Idem ovim redosledom onako kako je danas uobičajeno u astronomiji; mogao bih to i drugačije da prikažem. Dakle, dolazimo sada u sferu Meseca, u onaj region gde se na čoveka deluje i delovano je u onim procesima razmene materija koji su u odnosu sa Mesecom.
Na ovaj način smo postavili čoveka u čitavu vasionu. Ako posmatramo ono kosmičko delovanje koje vrši Sunce zajedno sa Merkurom, Venerom i Mesecom, ući ćemo u područje snaga koje prima ona vrsta životinja čiji je predstavnik krava, u onom smislu kako sam to juče izložio. Tu imamo ono što Sunce ne može da čini samo od sebe, već što Sunce može da učini kada se kroz planete koje su blizu Zemlje, njihovim snagama, navodi na Zemlju. Kada sve te snage dalje deluju, kada ne prostrujavaju samo vazduh, nego kada na razne načine prodiru kroz površinu Zemlje, onda deluju te snage opet naviše iz dubine Zemlje. I to što deluje iz dubine Zemlje pripada onoj oblasti koju vidimo spolja utelovljenu upravo u organizaciji krave.
Krava je životinja varenja. Ali je krava istovremeno ona životinja koja izvodi varenje na takav način, da u tom procesu leži zemaljska slika i prilika istinski nadzemaljskog, da je taj celi proces probave kod krave prožet astralitetom koji jasno i divno odražava celi kosmos. U tom astralnom organizmu krave nalazi se ceo svet – kao što sam već juče rekao – ali sav zasnovan na teži, sav tako uređen da težina Zemlje može da se ispolji. Setimo se da je kravi potrebno da svaki dan u sebe unese 1/8 sopstvene težine. Čoveku je dovoljna 1/40 od njegove težine u hrani, pa da pri tome ostane zdrav. Kravi je, dakle, potrebna Zemljina teža, kojom ona može potpuno da ispuni svoju organizaciju. Njena organizacija je usmerena na to, da materije imaju težinu. Kod krave svakoga dana mora biti razmenjeno 1/8 težine. To kravu vezuje sa njenom supstancom za Zemlju, dok je kroz njenu astralnost ona u isto vreme upravo odraz visina, odraz kosmosa.
Zato je krava za pripadnika hinduizma – kao što sam juče rekao – predmet dostojan pošto­vanja, jer on može da kaže: krava živi ovde na Zemlji; samim tim ona oličava u fizičkoj težini materije nadzemaljsko – tako se može reći, kada se govori u duhu pripadnika hindu religije. I sasvim je to tako, da čovekova priroda ima tek onda svoju normalnu organizaciju kada su ta tri kosmička delovanja u skladu, kada je čovek zaista zbir delovanja orla, lava i krave, odnosno bika.
Ali, po opštem toku sveta, mi živimo u vreme u kome razvoju sveta preti – ako smem tako da se izrazim – izvesna opasnost: opasnost da ti jednostrani uticaji i u čoveku dođu jednostrano do izraza. Počevši od XIV i XV veka, pa sve do naših dana, sve više i više se pojačavajući, stanje stvari u zemaljskom razvoju čovečanstva je takvo, da se uticaj orla jednostrano nameće čovekovoj glavi, dejstvo lava se nameće jednostrano ritmičkom sistemu čoveka, a dejstvo krave polaže jednostrano pravo na razmenu materija i na sve čovekovo delovanje na Zemlji.
To je znak našeg vremena, da čovek treba da bude, takoreći, podeljen na tri dela kroz kosmičke sile, i da jedna forma kosmičkih sila uvek teži da potisne druge elemente. Orao teži da potisne važnost lava i krave; istu takvu težnju imaju i ovi drugi, uvek da druga dva elementa puste da potonu u ništavnost. Upravo u naše doba nešto izuzetno primamljivo neprestano deluje na ljudsku podsvest; primamljivo je već i iz tog razloga, što je u izvesnom smislu i lepo. Čovek svojom višom svešću to danas ne opaža, ali kroz njegovu podsvest se talasa i ori svet trojnog zova, koji hoće da namami ljude. I rekao bih, da je tajna današnjeg vremena to što iz regiona orla zvuči na dole ono što orla čini orlom, što orlu daje njegovo perje, što orla obleće astralno. Samo biće orla je ono koje je čujno za čovekovu podsvest. Ovo je taj primamljujući zov:
 
                   Uči da upoznaš moje biće!
                   Ja ti dajem snagu
                   Da u sopstvenoj glavi
                   Stvoriš vasionu.
 
Tako govori orao. To je taj zov odozgo, koji danas hoće da učini ljude jednostranim.
Postoji još jedan primamljivi zov. To je onaj koji dolazi iz srednje oblasti, iz koje snage vasione stvaraju prirodu lava i gde snage kosmosa iz zajedničkog strujanja Sunca i vazduha stvaraju ravnotežu između ritma disanja i cirkulacije, od čega se konstituiše priroda lava. To što titra kroz vazduh, rekao bih, u lavljem smislu, to što hoće da načini čovekov ritmički sistem jednostranim, to danas namamljujući govori čovekovoj podsvesti. Dakle:
 
                   Uči da upoznaš moje biće!
                   Ja ti dajem snagu
                   Da u sjaju okolnog vazduha
                   Otelotvoriš vasionu.
 
Tako govori lav.
I ti glasovi koji govore podsvesti čoveka, imaju veće dejstvo, nego što se veruje. Da, dragi moji prijatelji, na Zemlji su različite organizacije ljudi naročito za to organizovane, da prime ova delovanja. Tako na primer, svi koji nastanjuju Zapad su posebno skloni da postanu očarani, zavedeni glasom orla. Posebno je američka kultura, kroz naročitu organizaciju njenog ljudstva, izložena zavođenju kroz ono što govori orao. Centralna Evropa, koja ima u sebi mnogo toga što je antička kultura, koja sadrži u sebi mnogo od onoga što je podstaklo, na primer Getea, da krene u Italiju, ka oslobođenju svoga života – ona je naročito izložena onome što govori lav.
Istočnjačka civilizacija je izložena pre svega onome što govori krava. I kao što prve dve životinje bruje u svojim kosmičkim predstavljanjima, razleže se, može se reći, dole iz dubina Zemlje kao tutnjeći, brundajući zov ono što živi u težini krave. To je stvarno onako, kako sam vam to već juče opisao: vidi se stado, koje pase do zasićenja, na njegov svojstven način predano Zemljinoj teži, smešteno u jedan oblik, u oblik koji izražava ovo podleganje Zemljinoj teži, ovo podleganje okolnostima, da se svaki dan 1/8 svoje sopstvene telesne težine mora u sebi razmeniti za svoje opterećenje. Ovome moramo dodati, da ove dubine Zemlje, koje pod uticajem Sunca, Merkura, Venere i Meseca sve ovo rade u kravljoj organizaciji ishrane, da ove dubine Zemlje, kao sa nekom demonskom tutnjavom, odjekuju kroz takvo stado rečima:
 
                   Uči da upoznaš moje biće!
                   Ja ti dajem snagu
                   Da vagu, metar i broj
                   Svemiru otrgneš.
 
Tako govori krava. Tom pozivu je naročito izložen Istok. Radi se o tome, da je Istok doduše prvi izložen ovom zovu krave, pošto on u hinduizmu ima staro obožavanje krave, no da bi se ono što nastaje iz tog zova, ako bi taj zov zaista zahvatio svet tako da bi ono što nastaje iz toga zova odnelo pobedu, onda bi se upravo to što deluje sa Istoka preko Centra i Zapada ispoljilo kao sputavajuće i dekadentno delovanje jedne civilizacije na dalji napredak. Zemljine demonske snage bi jednostrano delovale na zemaljsku civilizaciju. Šta bi se tada zapravo dogodilo?
Ono što bi se potom desilo jeste sledeće: mi smo na Zemlji u toku poslednjih vekova dobili tehniku koja stoji pod uticajem spoljašnje nauke, jedan tehnički život u spoljnom. Divna je ta naša tehnika na svim područjima. Snage prirode deluju u tehnici u svojoj beživotnoj uobličenosti. A ono što je tu važno, da bi se te snage prirode stavile u igru, da bi se načinio jedan, takoreći, baš takav civilizacijski sloj širom Zemlje – to su vaga, metar i broj.
Vaga, mera, vaganje, brojanje, merenje – to je ideal današnjeg naučnika, današnjeg tehničara, koji danas svoj poziv u potpunosti ima zahvaljujući, u stvari, spoljašnjoj nauci. Doveli smo to tako daleko, da jedan poznati savremeni matematičar na pitanje: šta jemči postojanje? – daje sledeći odgovor. Filosofi svih vremena su pokušavali da odgovore na pitanje: šta je zapravo stvarno? – a ovaj poznati fizičar kaže: stvarno je ono što se može meriti; ono što se ne može meriti, nije stvarno. – Ideal je, takoreći, da se celo postojanje sagleda tako što će se uneti u laboratoriju, gde se može vagati, meriti i brojati, i iz toga što je i izvagano i izmereno i izbrojano biva zapravo uspostavljeno ono što se uvažava kao nauka, koja zatim utiče na tehniku. Broj, mera i težina su postali ono što treba da deluje, takoreći, kao orijentacija za celu civilizaciju.
U tome nema ničeg naročito lošeg, sve dok ljudi razumno primenjuju merenje, brojanje i vaganje. Ljudi su, istina, vrlo pametni, ali sigurno je da nisu još ni blizu toliko pametni koliko vasiona. Zato ne može nastati ništa naročito loše sve dok se, takoreći kosmosu nasuprot, okolo širi sklonost ka merenju, vaganju i brojanju. Ali, ako upravo ta današnja civilizacija dođe do posvećenja, a ostane pri svom ubeđenju, onda će biti zlo. A to može da se desi ako civilizacija Zapada, koja je sasvim u znaku vage, metra i broja, bude preplavljena onim što se na Istoku sme dogoditi: da se kroz nauku inicijacije zasnuje ono što, u stvari, duhovno živi u organizmu krave. Jer, ako prodrete u organizaciju krave, vi upoznajete kako se tu organizuje ta osmina hranljivih materija, opterećena Zemljinom težom, sa svim onim što se može vagati, meriti i brojati; upoznajete ono što u kravi duhovno organizuje ovu Zemljinu težu, upoznajete celi organizam krave, kako ona leži i preživa na livadi i kako u svom varenju astralno otkriva ono predivno iz vasione; zatim upoznajete kako da izvagano, izmereno, izbrojano upregnete u sistem sa kojim možete da pobedite sve ostalo u civilizaciji i da date celoj zemaljskoj kugli samo i jedino civilizaciju koja jedino još vaga, broji i meri, i čini da iz civilizacije iščezne sve drugo. Jer, šta bi proizašlo iz inicijacije u organizaciju krave? To je duboko i neizmerno važno pitanje: šta bi ona dala?
Načini na koje se, na primer, konstruišu mašine, vrlo su različiti od mašine do mašine; za sada su mašine još uvek nesavršene i primitivne, ali sve vodi postepeno ka nastajanju takve mašine koja bi bila zasnovana na njihanju: gde se bilo šta njiše i gde se efekat mašine postiže kroz njihanje, kroz oscilaciju, kroz periodično odvijanje pokreta. Sve se završava na ovakvim mašinama. Kada bi jednom mogle da se konstruišu ove mašine koje zajednički dejstvuju, kao što se to može učiti na raspodeli hrane u organizaciji krave, tada bi se treptajima, koji bi na Zemljinoj kugli bili proizvedeni takvim mašinama, te male zemaljske oscilacije tako protezale da bi sa njima zajedno, sa onim što se na Zemlji dešava, zazvučalo, osciliralo ono što je iznad Zemlje; onda bi naš planetarni sistem morao da oscilira zajedno sa sistemom naše Zemlje, baš kao što jedna odgovarajuće naštimovana žica zazvuči, kada se udari neka druga žica u istom prostoru.
To je taj užasan zakon zajedničkih vibracija, koji bi se ispunio ako bi primamljivi zov krave zaveo Istok tako da on može da prodre na ubedljiv način u neduhovnu, sasvim mehanicističku civilizaciju Srednje Evrope i Zapada. Tada bi bilo moguće proizvesti na Zemlji mehanički sistem koji bi se tačno uklopio u mehanički sistem svemira. Sa tim bi bilo iskorenjeno iz ljudske civilizacije ono što je delovanje vazduha, delovanje okoline i sve što je delovanje zvezda. Ono što čovek, na primer, doživljava u toku godine, ono što on doživljava time što uzima učešća u klijajućem, pupećem životu proleća, u odumirućem, malaksavajućem životu jeseni, sve bi to izgubilo svoje značenje za čoveka. Ljudska civilizacija bi bila prožeta zvukom zveke i kloparanja oscilirajućih mašina, a eho tog kloparanja bi strujao iz kosmosa na Zemlju kao neka reakcija na zemaljski mehanizam.
Ako pogledamo na jedan deo onoga što se već danas dešava, onda moramo reći: jedan deo današnje civilizacije je potpuno na putu da ovo, što vodi u tu strašnu propast, ima za cilj.
A zamislite, ako Sredina bude zavedena onim što govori lav, onda doduše ne bi bila prisutna opasnost o kojoj sam maločas govorio. Mehanizmi bi postepeno opet nestali sa lica Zemlje. Civilizacija ne bi postala mehanička, ali bi se čovek predao drugoj jednostranoj snazi, svemu onome što živi u vetru i vremenu, u godišnjem ciklusu. Čovek bi postao upregnut u tok godine, a time bi morao da živi naročito u naizmeničnom odnosu svog ritma disanja i ritma cirkulacije. On bi u sebi obrazovao ono što mu može dati njegov nehotični život. On bi u izvesnom smislu naročito razvio prirodu grudi. Time bi preko čoveka u zemaljsku civilizaciju ušao takav egoizam, da bi, u stvari, svako želeo da živi samo za sebe i niko se ne bi brinuo ni za šta drugo osim za svoje trenutno dobro stanje. Tome je izložena civilizacija Sredine; ona bi svuda preko zemaljske civilizacije mogla da rasprostre jedan takav život.
A opet, ako bi zov orla zaveo Zapad, tako da bi mu uspelo da raširi preko cele Zemlje svoj način mišljenja i raspoloženje i da sam zastrani u tom načinu mišljenja i raspoloženja, tada bi u čovečanstvu uopšte nastala žudnja za neposrednim povezivanjem sa nadzemaljskim svetom na način koji je postojao ranije, koji je bio tu kada je Zemlja bila na svom polazištu, na svom početku. Dobila bi se jaka potreba da se uguši ono što je čovek osvojio kroz svoju slobodu i samostalnost. Došlo bi se na to, da se sasvim živi samo u onoj nesvesnoj volji koja dopušta da bogovi žive u ljudskim mišićima i nervima. Čovek bi se vratio u primitivna stanja, u praizvornu, primitivnu vidovitost. Čovek bi tražio da se oslobodi od Zemlje time što bi se vratio na zemaljski početak.
Rekao bih, za egzaktno vidoviti pogled, sve to postaje još potkrepljeno time što ga krava koja pase neprestano prožima jednom vrstom glasa koji govori: ne gledaj gore, sva snaga dolazi iz Zemlje. Upoznaj se sa svim onim što leži u delovanjima Zemlje. Bićeš gospodar Zemlje. Učinićeš trajnim ono što na Zemlji stekneš. – Da, ako čovek podlegne tom namamljivanju, onda se ona opasnost o kojoj sam govorio – mehanizacija zemaljske civilizacije – ne bi mogla otkloniti. Jer astralitet preživara hoće da sadašnjost učini trajnom, hoće da je ovekoveči. Iz organizacije lava izlazi ono što ne želi da od sadašnjosti napravi nešto trajno, već što želi da načini sadašnjost što prolaznijom, što će od svega napraviti samo igru godišnjih ciklusa koji se stalno ponavljaju, što želi da pređe u vetar i nevreme, u igru Sunčevih zraka, u strujanja vazduha. Takav bi karakter poprimila civilizacija.
Ako sa razumevanjem posmatramo orla kako kruži nebom, izgledaće nam kao da on u svom perju nosi sećanje na ono što je bilo tu na početku Zemlje. On je u svom perju zadržao snage koje su odozgo već delovale na Zemlju. Moglo bi se reći, da se na svakom orlu vide zemaljski milenijumi, iako orao sa svojim fizičkim Zemlju skoro ni ne dodiruje, najviše da bi uhvatio svoj plen, u svakom slučaju ne radi zadovoljenja sopstvenog života. No, on kruži u vazduhu kada želi da neguje svoj sopstveni život, on je ravnodušan prema onome što je postalo na Zemlji, jer on svoju radost i svoje oduševljenje ima u snagama vazduha, jer on čak potcenjuje zemaljski život i hoće da živi u onom elementu u kome je i sama Zemlja živela dok još nije bila Zemlja, nego dok je još na početku svog postojanja bila prožeta nebeskim snagama. Orao je ona ponosna životinja koja nije htela da proživi sa Zemljom njen razvoj u čvrstom, ona se povukla od uticaja čvrstog razvoja Zemlje i htela je da ostane povezana samo sa onim snagama koje su bile na Zemljinom početku.
To su učenja koja nam daju ove tri životinje, kada možemo da ih posmatramo kao jedno veliko, moćno pismo koje je upisano u svemiru kao objašnjenje zagonetki sveta. Jer u osnovi uzevši, svaka stvar u svemiru je jedno slovo, ako možemo da ga čitamo; naročito, ako možemo da čitamo njihov uzajamni odnos, tada razumemo zagonetke kosmosa.
Kako je ipak važno da sebi kažemo: sve što radimo kada merimo sa šestarom ili metrom, kada vagamo vagom, kada brojimo, tada, u stvari, sastavljamo nešto što su sve sami fragmenti. Celinu ćemo imati ako organizaciju krave shvatimo u njenoj unutrašnjoj duhovnosti. To znači čitati tajne vasione. A čitanje tajni vasione uvodi u razumevanje postojanja sveta i čoveka. To je moderna mudrost inicijacije. To je ono o čemu se danas mora govoriti iz dubina duhovnog života.
Teško je danas čoveku da bude čovek. Jer, rekao bih, da se čovek danas odnosi prema ta tri životinjska tipa kao antilopa u jučerašnjoj priči. Sve što želi da bude jednostrano, poprima naročiti oblik. Lav ostaje lav, ali on želi da svoje grabljive drugove ima kao metamorfoze za druge životinje. On umesto orla upotrebljava grabljivu hijenu, koja u osnovi živi od mrtvog – od onog mrtvog što nastaje u našoj glavi, a što stalno, u svakom trenutku isporučuje čestice za naše umiranje. Tako u ovoj priči hijena dolazi na mesto orla, hijena koja jede strvinu; na mesto krave, primereno Zapadu – legenda je mogla da nastane u crnačkoj kulturi – lav opet postavlja svog druga grabljivca, vuka. I tako imamo u fabuli opet druge tri životinje: lava, hijenu i vuka. Kao što danas ova mamljenja stoje jedna naspram drugih, tako, rekao bih, stoji takođe i kosmički simbolizam, time što se postepeno, dok se razležu ta mamljenja, spušta orao na zemlju i postaje hijena, a goveče ne želi više da u svetoj strpljivosti odslikava svemir, već postaje opaki vuk.
Mogli bismo ovu legendu, sa kojom sam završio moje jučerašnje predavanje, da prevedemo sa jezika crnaca na moderan jezik naše civilizacije. Juče sam vam je ispričao, moglo bi se reći, sa stanovišta crnaca: pošli su u lov lav, vuk i hijena. Ulovili su antilopu i hijena je trebalo prva da deli. Ona je delila logikom hijene, pa je rekla: svakom jedna trećina, jedna trećina lavu, jedna vuku, a jedna meni. – Hijena je tu bila pojedena. Onda je rekao lav vuku: sada ti deli. – Vuk tad reče: prvu trećinu ćeš dobiti ti, jer si ti ubio hijenu i hijenin deo pripada tebi. Drugu trećinu ćeš dobiti ti, jer bi je i inače dobio po mišljenju hijene, da svako treba da dobije po jednu trećinu. A i treću trećinu ćeš dobiti ti, jer si najmudriji i najhrabriji od svih životinja. – Lav reče vuku: ko te je tako izvrsno naučio deljenju? – Vuk odgovori: naučila me je hijena. – Logika je kod obe životinje jednaka, ali u primeni u stvarnosti pokazuje se nešto sasvim drugo, već prema tome da li logiku primenjuje hijena ili vuk, sa iskustvom koje je stekao od hijene. Ono suštinsko leži u primeni logike na stvarnost.
Možemo sada takođe, rekao bih, prevedeno u moderni civilizacijski milje, stvar ispričati nešto drugačije. Ali, imajte u vidu to, da ja pričam uvek o onome o čemu se radi u velikom hodu kulture. Dakle, na moderan način priča bi se možda mogla ovako ispričati: antilopa je ulovljena; hijena se povlači, nemo posmatra i prosuđuje; ona se ne usuđuje da izazove kod lava kivnost: povlači se. Nemo prosuđuje, čeka u pozadini. Lav i vuk počinju da se bore oko plena, bore se i bore i bore tako dugo, sve dok se toliko ne izranjave, da oboje umiru od rana. Onda se pojavljuje hijena i proždire i antilopu i vuka i lava, pošto su prešli u stanje raspadanja. Hijena oličava ono što leži u ljudskom intelektu, ono umrtvljujuće u čovekovoj prirodi. Ona je naličje, karikatura civilizacije orla.
Ako osećate ono što hoću da kažem ovom evropeiziranom starom crnačkom basnom, onda ćete razumeti, u stvari, da te stvari treba danas tačno da se razumeju. A razumećete ih tačno samo onda, ako trostrukom pozivu, od orla, od lava i od krave, čovek uči da suprotstavi svoju izreku, onu izreku koja danas treba da bude lozinka i ljudske snage i mišljenja i delovanja:
 
                   Ja moram da naučim:
                   O kravo,
                   Tvoju snagu iz govora
                   Koji zvezde u meni objavljuju.
 
Treba da učimo ne samo o Zemljinoj teži, ne samo da vagamo, merimo i brojimo, ne samo ono što leži u fizičkoj organizaciji krave, već ono što je u njoj utelovljeno; stidljivo odvratiti pogled od organizacije krave ka onome što ona utelovljuje; uputiti pogled ka visinama: tada će se produhoviti ono, što bi inače postala mehanistička civilizacija Zemlje.
Drugo što bi čovek trebalo sebi da kaže je:
 
                   Ja moram da naučim:
                   O lave,
                   Tvoju snagu iz govora
                   Kojim u toku godine i dana
                   Okolina deluje u meni.                       
                 
Obratite pažnju na „objavljivati” i „delovati”! I treće što čovek mora da nauči jeste:
 
                   O orle:
                   Tvoju snagu iz govora
                   Koji zemaljsko nicanje u meni stvara.
 
Čovek mora svoje tri izreke da suprotstavi jednostranom primamljivom zovu, one tri izreke čiji smisao može jednostranosti da dovede u jednu harmoničnu ravnotežu. On mora da nauči da posmatra kravu, ali i da zna da digne pogled od krave, pošto ju je dobro osetio, na ono što objavljuje govor zvezda. On mora da nauči da usmeri pogled ka orlu i nakon što je prirodu orla temeljno osetio u sebi, sa tim pogledom, sa tim što mu je dala priroda orla, pogleda dole na ono što iz zemlje niče i klija i što, takođe, u čoveku, u njegovoj organizaciji deluje odozdo naviše. I on mora da nauči da posmatra lava tako, da mu lav objavi šta mu duva u vetru, seva u munji, šta oko njega tutnji u gromu, šta izazivaju vetar i kiša u toku godine u celom životu Zemlje u koji je čovek upleten. Kada je čovek, dakle, u stanju da – fizički pogled prema gore sa prema dole usmerenim duhovnim pogledom, fizički pogled prema dole sa prema gore usmerenim duhovnim pogledom, pravo na Istok usmerenim fizičkim pogledom sa pravo nasuprot usmerenim duhovnim pogledom prema Zapadu – kada je čovek, dakle, u stanju gore i dole i napred i nazad, duhovni pogled i fizički pogled jedan sa drugim da prožme, tada će moći da čuje prave osnažujuće, a ne oslabljujuće pozive orla iz visine, lava iz okoline i krave iz Zemljine nutrine.
To je ono što čovek treba da nauči o svom odnosu prema kosmosu, da bi bio sve sposobniji da deluje na civilizaciju Zemlje, da bi služio njenom napretku, a ne padu.
 
       Upoznaj moje biće!                           
       Ja ti dajem snagu,                    Tako govori orao
       Da u sopstvenoj glavi                          Zapad
       Stvoriš vasionu.
 
       Upoznaj moje biće!
       Ja ti dajem snagu,                    Tako govori lav
       Da u sjaju okolnog vazduha                Sredina
       Uteloviš vasionu.
 
       Upoznaj moje biće!
       Ja ti dajem snagu,                    Tako govori krava
       Da vagu, metar i broj                          Istok
       Svemiru otrgneš.
 
                   Ja moram da učim
 
                   O kravo: tvoju snagu
                   Iz govora
                   Koji zvezde u meni objavljuju –
 
                   O lave: tvoju snagu
                   Iz govora
                   Kojim u godini i danu
                   Okolina deluje u meni –
                 
                   O orle: tvoju snagu
                   Iz govora
                   Koji zemaljsko nicanje u meni stvara.
 
 
                    ***