Poštovani,
Prilažem prikaz jednog od učesnika na ovom seminaru. Radi se o pčelaru iz Jabuke kod Pančeva. Nadam se da će se javiti I drugi pčelari koji su zainteresovani za saradnju.Svi oni koji su zainteresovani za formiranje Udruženja za organsko-biodinamičko pčelarenje, bilo bi dobro da se jave.To mogu direktno I oni koji su učesnici Mejl Platforme.
Srdačan pozdrav
Đorđe Savić
ОРГАНСКО ПЧЕЛАРЕЊЕ
То је део животног циклуса на земљи , узајамна веза природе и живог бића . Природа заузима велики простор , све око нас је део природе . Билљка својим кореном заузима мали простор , док њен надземни део заузима већу површину . Сама биљка својим растом пркоси гравитасији . У односу на минерале , који се налазе испред површине земље , којима су потребни одређени услови како би настале да би биљка могла да расте , њој су потребни , ваздух , светлост , вода и минерали који се налазе у земљи , са којим се она храни . Сви ти услови су јој потребни како би расла , напредујући кроз време борећи се данас са многим облицима загађивања и еволуирајући ипак опстаје ,али уз свест и савест човекову према њој опстанак и будућност биће јој извеснија.
Поред тих услова , биљка неможе да напредује у свом развоју , без размножавања . Зато су потребне везе , између подземног и надземног , у којем
спадају жива бића . Сав склад у природи , омогућава живот на земљи . Зато и живот живих бића је могућ на земљи само у узајамном складу . У том складу са природом живо биће се изграђује , користећи биљку ,која својим развојом помаже размножавање живог бића . А живо биће помаже биљци да се она развија и размножава . У обострану корист , како би трајали у времену и простору . Са том разликом што биљка осећа сваку промену , која настане у атмосвери око ње , свака промена температуре , делује на њу . Биљка осећа температурну разлику , и то кад јо је хладно и кад јој је топло . Осећајући те промене она има циклусни развој по годишнјим добима . У односу на биљку , живо биће има способност да се прилагођава тим температурним разликама по годишнјим добима . Зато се живо биће прилагођава и свом развоју . Користећи природне циклусе за свој развој у складу са биљним развоје . То је та узајемна веза за обострани опстанак . Који је развијен од самог настанка живота на земљи .
Пример те узајемне везе је пчела . Пчела је један живи организам , који је преживео све миленијуме . Захваљујући њеном прилагођаванју кроз сва раздобља развоја земље до данас . Сво то време пчела се развијала до савршенства .Усавршила је свој живот и организацију , као један савршени организам . Природа се кроз то време мењала , задржавајући своје облике . И данас постоје неке биљке које су задржале своје праисторијске облике . Које су старе као и пчела у свом опстанку .
Пчела је организам који савршено функцијонише . И ако је бројност пчеле у једном друштву и до 40 000 , оне савршено функцијонише као један здрав организам . Сваки поремећај у једном таквом организму , доводи у питанје опстанка таквог друштва .
Човек је запазио њене способности одржања , њену организованост , њено функцијонисање . Видео је шта она све ради , пробавши њен производ . Које је она сакупила из природе, ускладивши га у своје складиште .
2
Видевши њену корист за себе , он је ухватијо , преневши је из дивљине код себе . Направивши јој кошницу од прућа , коју је облепијо блатом , оставивши јој један мали отвор . Пчела је у кошници организовала свој опстанак у заштићеном простору , под окриљем човека .
У мрачној кошници се одвијао сав њен животни циклус , под нешто повољнијим условима . У којем се њен развој повећавао до неколико хиљада јединки . Кад би се њена бројност толико повећала , да је постало тесно тада се код ње појављује нагон за природном деобом ројењем .
Пчелин нагон за ројењем се може препознати , по њеној активности у кошници . који се не ремети са осталим активностима у самој кошници .
Прво што се може приметити у кошници , на рамовима се примећују трутовска легла . У исто време се граде матичњаци , на којима пчеле вредно раде . Положена јаја у матичнјацима се обилато снабдевају матичним млечом , више него што се спрема пчелињим ларвама радилица .
Млада матица из матичњака излази после 16 дана . За то време трутови још нису изашли из својих ћелија , који излазе после 24 дана . Та разлика од осам дана се поклапа са зрелошћу матице , кад је спремна да излети на парење .
За то време стара матица интезивно залеже празне ћелије у саћу . Матица дневно може да посеје око 2 000 ћелија , иначе на 1 дециметар квадратни , матица посеје 400 ћелија . Стара матица пре излетања роја , са којим она излеће , оставља младој матици ново легло . Које ће је служити током њеног живота у кошници . По оплодњи младе матице , она одма не залеже ћелије саћа . Већ чека да велики део легла које је стара матица оставила , изиђе из својих ћелија .
Умеђувремену се стара матица спрема са вишком пчела за излетања из кошнице . Што се по неким сигналима може препознати , и ако у неким случајевима немора да значи , ипак у таквим моментима треба припазити да рој не побегне . У моменту напуштања кошнице , рој може чинити око 15 000 јединки , то је првенац .
Излазак роја из кошнице , настаје изнад кошнице . Обично пчеле почињу излазити 13 – 15 часова , то је време роја који се скупља изнад кошнице . Док све пчеле које се роје не изиђу , оне лебде изнад кошнице формирајући облак ројних пчела . Тек онда крећу као рој у нови животни циклус , који ће негде пасти на неку грану или нечију стреју .
Ако се рој неухвати , већ оде из своје кошнице . Рој се на грани формира до наредног дана . Зато време једам мали део пчела одлази у потрагу за погодним местом у којем ће моћи да започне свој нови природни циклус живљења .
Моменат ројења пчелар може да предухитри , ако је на време приметијо да ће доћи до деобе , ројења . У том случају , узима слободну кошницу , у коју ставља рам са матичњацима . Предходно водити рачуна да се непренесе стара матица , стрести пчеле са рама . Том матичном раму , додати још рамова са пчелама из медног наставка , притом додати рамове на којем има и меда или меда и перге .
У случају да је мало пчела , натрести још пчела са осталих рамова . На тај начин осигуравате да ће пчеле наставити да негују матичњаке . Уједно на тај начин ослобађате кошницу од прекобројних пчела које су се спремале за ројење .
3
За органско пчеларење , могу се користити све врсте кошница . Са том разликом што се тада пчеле чувају да се оне на природни начин чувају , са што мање утицаја пчелара .
Врло је важно да пчела себи сама гради своје саће , Из својих 4 пара жлезда , које се налазе на њеном трупном делу . Да би могла да ствара супстанцу из тих жлезда , њој је потребна светлост и температура . Која јој помаже да се жлезде зноје стварајући супстанцу за градњу младог саћа .
Са том супстанцом , воштаном масом , она почиње да гради младо саће изнад себе , крећући се наниже према земљи . Стварајући себи услов за нови почетак .
Активност пчелињог друштва зависи од услова у природи . Развој пчелињег друштва и услова у природи , поклапа се са пчелињим развојем . Градњом саћа она себи ствара простор за складиштење хране , а матици место где ће почети засејавање јајашаца .
Сакупљајући нектар са цветова , она га претвара у свом желудцу у мед , потом га складишти као резервну храну у недостатку нектара у природи . Такође са цветова сакупља и поленов прах који претвара у пергу . Перга је мешавина меда и излучевина медне жлезде . Тако ускладиштен меди перга могу врло дуго да стоје а да непромене своја својства . Мед као њена храна јој служи да има снаге да лети , перка је таква храна која јој заједно поред меда даје животну снагу .
У органском пчеларењу није дозволјено да се матица одваја матичним решеткама . Већ да матица слободно пролази кроз целу кошницу , као би могла да у слободним ћелијама полаже своја јајашца . Такође на рамовима несме бити жице , која се поставља да би се постављала сатна основа . Својим полаганјем матица пуни кошницу пчелама до прекобројности , кад им постаје тесно .
Код органског пчеларења морају да се поштују сви природни услови за опстанак пчела , као би она опстала , такође се несме третирати којекаквим препаратима и антибијотицима . Које јој нарушавају имунолошке способности , слабећи јој оргаснизам , којој је онда подложан разним болестима . Пчела је у свом ареолу способна да се прилагођава времену и природној средини . У којем се организује за свој опстанак и развој .
Гојко Бура
emajl: gbura@madnet.rs
