Nikada nisam napustio ideju da jednog dana formiram u potpunosti organski pčelinjak sa zvaničnim sertifikatom. Jer već imam gotovo sve elemente za to koji se tiču tehnike i tehnologije. Nažalost postoje trenutno nesavladive prepreke. Pa rekoh da podelim svoja razmišljanja, možda dobijem neki koristan savet.
Najpre, kako naći lokaciju u Šumadiji? Gde god se okreneš prisutna je konvencionalna poljoprivreda. Za organski pčelinjak potrebna je površina od 3 kilometra u prečniku okolo pčelinjaka bez ikakve klasične poljoprivrede. Taman pronađem neku lokaciju koja bi odgovarala opisu, ali djavola, to je obično bukova šuma. Kako pčelariti u bukovoj šumi? To je nemoguće, to bi bila smrt za pčele.
Drugi problem, koji bih rešavao kad rešim prvi. U organskom režimu, dozvoljen je biošećer u prihrani (šećer od organski gajene repe), a nije dozvoljena prihrana suncokretovim medom. Pa mi ne ulazi u glavu, kako mogu biti zdravije pčele hranjene šećerom makar to bio organski šećer? Med je njihova jedina hrana. Zbog velikih suša i opadanja stočnog fonda livadske paše su dovedene u pitanje. Problem je naći sigurnu livadsku pašu koja bi zamenila suncokret i obezbedila pčelama ishranu prirodnom hranom tokom čitave godine. A licemerno bi bilo imati sertifikat o organskom pčelinjaku, a hraniti pčele veštačkom hranom, svejedno što pravila to dozvoljavaju. I ne samo što bi bilo licemerno, to bi na duge staze bilo štetno i smrtnosno za pčele.
Eto, to su 2 glavne prepreke.
