General Category > Biodinamička poljoprivreda - osnovni pojmovi

Dr E. Pfajfer - Biodinamika - kratak, praktičan uvod

(1/1)

Nada Skondric:
Dr E. Pfajfer

BIODINAMIKA – KRATAK, PRAKTIČAN UVOD

ŠTA ZASTUPA BIODINAMIČKA POLJOPRIVREDA?

Metod biodinamičke poljoprivrede nastao je i razvija se od 1922. godine, na osnovu saveta i podučavanja Rudolfa Štajnera, filozofa poznatog po svom pogledu na svet, nazvanom antorpozofija (ljudska mudrost).

Naziv „biodinamička“ odnosi se na „rad sa snagama koje stvaraju i održavaju život“. To je pod tim imenom podrazumevala prva grupa poljoprivrednika koju je nadahnuo Rudolf Štajner da na poljima koriste nov metod i praktično ga isprobaju. Odlučili su da ga nazovu „biodinamički“. Naziv je izveden iz dve grčke reči „bios“ – život i „dinamis“ – pokretačka sila. Upotreba reči „metod“ označava da se ne radi samo o proizvodnji drugačijeg đubriva, organskog doduše, već da se koriste izvesni principi koji praktično primenjeni, obezbeđuju zdravo zemljište i zdrave biljke – što opet daje zdravu hranu za čoveka i životinje.

KOJI SU BIODINAMIČKI PRINCIPI?

1.   Povratiti zemljištu organske materije koje su mu neophodne da bi sačuvalo svoju plodnost u vidu najboljeg humusa.
2.   Povratiti zemljištu uravnotežen sistem funkcija. Ovo zahteva da zemljište posmatramo ne samo kao smesu ili skup hemijskih, mineralnih ili organskih elemenata, već kao živ sistem. Zbog toga govorimo o ŽIVOM ZEMLJIŠTU, što uključuje i njegov mikroživot i uslove pod kojima se on može potpuno uspostaviti, održati i poboljšati.
3.   Iako biodinamički metod ne poriče ulogu i važnost mineralnih sastojaka zemljišta, naročito tzv. đubrivnih elemenata i smeša koje sadrže azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum i tragove drugih menerala, on jamči najbolju upotrebu organske materije kao osnovnog činioca za život zemljišta. (Interesantno je da je važnost finijih elemenata, minerala koji se javljaju u tragovima, za zdravlje i normalan rast isticao Rudolf Štajner još 1924. godine.)
Ipak, biodinamički metod predstavlja više nego samo još jedan organski metod. On zastupa zaista naučni metod proizvodnje humusa. Ne samo upotrebu „ničeg osim“ organske materije u više ili manje razgrađenom obliku, već upotrebu potpuno razloženog oblika sirove organske materije poznatu kao POSTOJAN, STABILAN ili TRAJAN HUMUS. U tom pogledu se ovaj metod razlikuje od onoga što se obično nazvia „biološka“ poljoprivreda. Po njenim pristalicama svaka gomila bilo kakvih organskih materija se naziva kompost. U biodinamičkoj metodi, organska materija koja se uprotebljava kao osnova za kompost, preobražena je posebnim sredstvima – tzv. biodinamičkim preparatima ili odskora u SAD pomoću biodinamičkog kompost startera (po formuli dr Pfajfera). Ne treba zaboraviti da je u vreme stvaranja ovog metoda, u toku godina 1922-1924. i kasnije u toku godina eksperimentalnih i empirijskih ogleda (od 1924-1930.) poljoprivredom dominiralo poljoprivredno-hemijsko shvatanje koje se zasnivalo na istraživanju J. fon Libiga i oslanjalo na važnije mineralne elemente đubriva. Tako se razvilo jednostrano gledište. Azot, fosfor, kalijum i kalcijum smatrani su jedino važnim elementima đubriva, a ignorisani su drugi minerali koji su se u zemljištu nalazili u tragovima. Stajsko đubrivo se smatralo za nevažan faktor, često za nevolju koje se trebalo rešiti. Bitna promena u odnosu na shvatanje vrednosti stajskog đubriva i komposta dešava se počev od 1930. godine, još značajnije od 1940. godine, a shvatanje važnosti elemenata u tragovima bitno se menja od 1950. godine. Sada se događa da stajsko đubrivo i kompost dobijaju pravo mesto i važnu ulogu u savremenoj poljoprivredi, čak i u ortodoksnoj školi.
4.   Od pojave biodinamičkog metoda ne govorimo samo o đubrivu, već o primeni svih činilaca koji doprinose životu i zdravlju zemljišta, zbog čega je potrebno shvatiti da taj život znači nešto više od samih hemikalija (neorganskih i organskih). Život i zdravlje zavise od uzajamnog dejstva materije i energije. Biljka raste pod uticajem svetlosti i toplote i preobražava ove energije pomoću fotosinteze u hemijski aktivne. Biljka se ne sastoji samo od mineralnih elemenata, tj. neorganske materije – ovi elementi sačinjavaju samo 2-5% (kod malog broja divljih biljaka i korova do 10%) njenog tkiva – već takođe od organske materije kao što su proteini, ugljeni hidrati, celuloza, skrob, a i iz onoga što dobija iz vazduha (ugljendioksid, azot, kiseonik), što pored vode čini glavni deo biljne mase, zapravo 15-20%. Najveći deo biljne mase, nekih 70%, čini voda.
5.   Uzajamne reakcije glavnih sastojaka i energetskih faktora stvaraju uravnotežen sistem. Samo kada je zemljište uravnoteženo, može zdrava, tj. dobro izbalansirana biljka da raste i pretvara i materiju i energiju u hranu. Mi ne živimo samo od materije, nama takođe treba i energija (ona koja daje i održava život). Cilj biodinamičkog metoda je da uspostavi takav sistem koji dovodi u ravnotežu sve faktore koji održavaju život.
6.   Kada bismo se koncentrisali samo na azot, fosfor i kalijum, zanemarili bismo važnu ulogu biokatalizatora tj. minerala koji se nalaze u tragovima, enzima, hormona rasta i drugih prenosnika energetskih reakcija. Kao što je ranije primećeno, već 1924. godine Rudolf Štajner nam je skrenuo pažnju na važnu ulogu finijih elemenata (sada se nazivaju mikroelementi) u vezi sa zdravljem i ispravnim fiziološkim finkcionisanjem. Danas je to opštepoznato. Enzimi i supstance rasta su podjednako važni. U biodinamičku metodu obrade stajnjaka i komposta uključeno je i znanje o enzimima, hormonima i drugim faktorima.
7.   Da bi se povratila i zadržala ravnoteža zemljišta potrebno je ispravno smenjivanje kultura – plodored. Kulture koje iscrpljuju zemljište velikim zahtevima za đubrivnim elementima, treba smenjivati sa neutralnim ili čak kulturama koje popravljaju zemljiište – na njivi isto kao i u bašti, pa čak i u šumi. Zemljište koje se maksimalno koristilo za proizvodnju žitarica, krompira, paprika i kupusa, (npr., to su sve kulture sa velikim zahtevima) treba da ima period odmora sa kulturama koje će ga popravljati, kao što su mahunaste kulture. Privremeno pretvaranje u detelinske ili travne pašnjake pomoći će da se popravi humusna i azotna rezerva zemljiišta. Kulture sa velikim zahtevima i oranice, troše humus. Zemljištu treba dati vremena da se ponovo izgradi. Biodinamički metod je, prema tome, od samog početka naglašavao važnost plodoreda. Pašnjačke kulture i zelenišno đubrivo, takođe igraju važnu ulogu u njemu.
8.   Čitava okolina nekog poljoprivrednog dobra ili bašte je takođe važna. Očigledno je da je zagađen vazduh, zasićen štetnim produktima gradskog i industrijskog sagorevanja, benzinskim i naftnim isparenjima i supornom kiselinom, štetan po rat biljaka. Manje je očigledno da mnogi drugi činioci okoline takođe utiču na funkcionisanje nekog biološkog sistema. Padine sa kojih je posečena šuma su izložene eroziji. U takvim slučajevima ravnoteža voda može da bude poremećena. Nivo vode pri površini će opasti. Rezultati čovekovog pustošenja su isuviše dobro poznati. Povratiti najpovoljnije uslove sredine (šume, zaštita od vetra, regulacija vode) je važan cilj biodinamičkog metoda od njegovih najranijih početaka. Da je taj metod bio prihvaćen pre 1930. godine, može se sa sigurnošću reći da nam 1935. i kasnijih godina, agencije za konzervaciju zemljišta ne bi bile potrebne.
9.   Zemljište nije samo hemijski mineralno-organski sistem, već takođe ima i fizičku strukturu. Održavanje zrnaste, rastresite, duboke i dobro provetravane strukture je apsolutno neophodno, ako želimo da imamo plodno zemljište. Moraju se poznavati svi faktori koji vode strukturalnoj dezintegraciji zemljišta (na primer: oranje suviše vlažnog zemljišta) i ono što uzrokuje stvaranje odvojenih slojeva (zdravica). Biodinamički metod je veoma specifičan kada je u pitanju ispravna obrada zemljišta, da bi se izbeglo kvarenje njegove strukture. Mnogi su poljoprivrednici, čak i oni koi se bave biološkom obradom zemljišta, doživeli neuspeh, upropašćujući strukturu zemljišta nestručnom obradom.

PRAKTIČNA PRIMENA BIODINAMIČKOG METODA

(Da li je on samo za privilegovanu manjinu ili ga može koristiti svako?)

Osobe van krugova biodinamike, kažu da biodinamički metod predstavlja vrhunac organskih principa poljoprivrede. To ipak ne znači da je taj metod organičen na malu grupu ljudi. Lako ga može primeniti bilo ko kome je stalo da popravi postupak sa stajnjakom, kompostom, obradom zemljišta i plodoredom.
Koraci koje treba preduzeti:
A.   Napravite i pravilno tretirajte gomile stajnjaka i komposta. Ne dozvolite da propadne ni jedan organski otpadak. Ne sagorevajte lišće i otpatke nego ih kompostirajte. Sakupljajte sve. Ne upotrebljavajte grube, nerazložene organske materije za đubrenje polja ili bašti, već kompostiranjem stajnjaka i drugih organskih materija, iskoristite korisne efekte mikroživota. Koristite, neposredno pre sadnje ili setve, samo pregoreli materijal koji neće vezivati azot, fosfat i druge hranljive elemente iz zemlje, već će povećati njihovu prisutpačnost biljkama. Upotreba biodinamičkih kompost preparata ili biodinamičkih startera, umnogome će pomoći postizanju cilja: dobrog humusa.
B.   Uvedite plodored kultura koje štite i pokrivaju zemljište.
C.   Uvedite zelenišno đubrivo, ali vodite računa da te kulture ispravno zaoravate ili tanjirate i da time ne vezujete život zemljišta i azot. U bašti i svuda gde je moguće, uvedite malčiranje.
D.   Popravite obradu zemlje.
E.   Uvedite propisnu kontrolu okoline, zaštitu od vetra, dobru drenažu, kontrolu razvođa (vododelnica) i sl.

DA LI JE UVOĐENJE BIODINAMIČKOG METODA SKUP POSTUPAK?

Tačno je da pravljenje gomila komposta zahteva nešto više truda. Međutim, to se može podestiti tako da ne utiče na glavne poslove na poljoprivrednom dobru. Ako se uzme u obzir da ispravan postupak sa stajnjakom i kompostom sprečava gubljenje razloživih, hranljivih materija, trud je dobro utrošen. Ako se dalje uzme u obzir da je učestanost primene dobro raspadnutog humusnog komposta manja nego kod upotrebe svežeg stajnjaka ili sirovog komposta, očigledno je da se vreme koje se inače troši u kretanju po poljima i rasturanju đubriva, štedi onda kada je i najpotrebnije.
Najzad, ekstra trud i trošak kompostiranja su dobro investirani i vratiće se kroz uštedu hranljivih elemenata i kroz uštedu vremena u drugim fazama obrade polja i bašti, uključujući čak i potrebu za manjom obradom, pošto se dobija više rastresitog humusa.
Đubrivna vrednost stajnjaka i komposta može se znatno povećati biodinamičkom metodom. Postupci izgradnje humusa će takođe pomoći da efekti đubrenja duže traju.

DA LI JE MOGUĆE UČINITI POLJOPRIVREDNO DOBRO POTPUNO NEZAVISNIM U POGLEDU ĐUBRIVA?
(ili treba kupovati dopunska đubriva?)

Na ovo pitanje se može odgovoriti samo za svaku farmu posebno. Ako postoje neki nedostaci, oni moraju biti uzeti u obzir. Međutim, primena biodinamičkog metoda osposobljava najvažniji, jer se bez njega ne može održavati i izgrađivati zemljište. Ta činjenica se prvo mora uzeti u obzir. Zemljište sa ispod 1,5% organske materije se nalazi samo na nivou održavanja. Zemljište sa iznad 2% organske materije počinje da izgrađuje rezerve. Samo kada se dostigne nivo stalnog opstanka, može se reći šta je još potrebno.
Mnogo puta nalazimo skrivene rezerve koje jedino treba da učinimo pristupačnim. U mineralnim zemljištima nema više rezervi.
Odgovor na gornje pitanje zavisi takođe i od plodoreda. Pšenica i ponovo pšenica, kroz čitav niz godina, može samo da iscrpi zemljište, bez obzira koliko je mnogo organske materije dodato. Apsolutno je potrebna konzervacija zemljišta, odnosno, godine odmora, između godina iscrpnog roda.
Na mnogim biodinamičkim dobrima, problem samodovoljnosti je rešen u praksi.

DA LI PRIMENA BIODINAMIČKOG METODA ZAHTEVA POSEBNO UČENJE ILI TRUD?

Ako je neko dobar ratar ili baštovan praktičar, on može isto tako da postane biodinamički ratar ili baštovan, uz mali dodatni napor koji je napred opisan. Ako ne postiže standardne prinose, on treba da popravi svoj način rada. On to može da učini u svakom slučaju ako očekuje da ima bilo kakav uspeh i ne treba da misli da korišćenjem biodinamičkog metoda ili bilo kog drugog biološkog metoda, može da izbegne neophodnost popravljanaja svojih glavnih praktičnih postupaka.
U Udruženju biodinamičkih ratara i baštovana, mogu se od eksperta dobiti saveti kojima se ratari i baštovani upućuju kako da otpočnu sa poboljšanjem svog načina rada sa biodinamičke tačke gledišta. Prvi korak je pregledanje i razmatranje konkretne situacije da bi se mglo pravilno planirati.

ZAŠTO JE ONDA BIODINAMIČKA POLJOPRIVREDA JOŠ UVEK TAKO MALO POZNATA I PRAKTIKOVANA?

Biodinamički metodi su bili dobro poznati onima koji su se borili protiv njih – pristalicama Libigove teorije đubrenja. Za njih su ti metodi predstavljali pravu opasnost. To je bilo ranije. Danas je razumevanje bioloških principa i ravnoteže u prirodi, opšte poznato i prihvaćeno.
Postoji, međutim, razlog zbog koga se biodinamički metod nije proširio. Taj razlog nije stručne prirode, već ima u osnovi ljudski mentalitet. Jedna od najtežih stvari za ljude je da menjaju svoje stare navike, običaje i (problem sa kojim se mi, ovde, naročito srećemo) da počnu da razmišljaju u prilog biološke ravnoteže, života i zdravlja zemlje.
Biodinamički metod ne nudi samo jedan recept, već zahteva izvesno usklađivanje tokom dugog poljoprivrednog planiranja.
Zatim, činjenica je da su mnogi poljoprivrednici zainteresovani samo za kvantitet prinosa, a ne i za kvalitet. Oni, zato, primenjuju samo takve metode koji obećavaju bogatiju berbu.

Prinos zavisi od mnogo faktora koji su iznad mogućnosti kontrole primenjene biodinamike: od snabdevenosti vodom, suvišne kiše ili duge suše, kvaliteta semena i, pre svega, od samog poljoprivrednika. Ono što mi možemo da učinimo jeste da pokažemo da je postignuto poboljšanje kvaliteta zemljišta, da biodinamički poljoprivrednici imaju veoma malo problema sa štetočinama i biljnim bolestima (posebno nemaju problema oko razmnožavanja i nevolje zbog sterilnosti), nemaju problema sa uskladištenjem u kišovitim godinama, proizvode plodove sa maksimalnim sadržajem proteina i vitamina. U ovo smo sigurni: mi dajemo najviši kvalitet koji se može proizvesti. Takođe, prinos dobrog biodinamičkog poljoprivrednika je uvek iznad prosečnih prinosa. Zbog toga uvođenje biodinamičkog metoda ide ruku pod ruku sa težnjom za postizanje boljeg kvaliteta. Biodinamički metod je na svom mestu onda kada postoji interes za postizanje boljeg kvaliteta ljudske i stočne hrane. Zdravi, svesni ljudi, bilo gde da žive, uvek su takvu hranu tražili i cenili su biodinamičke proizvode.

DA LI SE U BIODINAMIČKOJ POLJOPRIVREDI IZBEGAVA ILI ČINI NEPOTREBNIM UPOTREBA HEMIJSKIH SREDSTAVA ZA PRSKANJE PROTIV NAJEZDE INSEKATA?

Mi ne tvrdimo da biodinamički metod potpuno sprečava najezdu insekata. To bi stvorilo pogrešan utisak. Pitanje koje je ovde bitno nije: „Da li ima insekata?“, već pre: „Da li se šire i koliku štetu nanose?“ Manji broj može biti prisutan, to je uvek moguće. Njih može da donese vetar ili da se prenesu iz zaraženih područja. To se ponekada događa. Ali mi smo utvrdili, tokom tridesetogodišnjeg iskustva u biodinamičkoj poljoprivredi, da ovo nikada nije dovelo do većih ekonomskih šteta.

Pitanje upotrebe hemijskih sredstava protiv insekata povezano je sa biološkom ravnotežom i kontrolom. Otrovni preparati za prskanje nisu rešenje niti se njima može rešiti ovaj problem. Ako se povrati izgubljena biološka ravnoteža, situacija će biti sasvim drugačija.














ivanka sarincic:
Vrlo lepo za nas pocetnike!
Hvala!

Branko Tešić:
Pozdrav!
Da li rog od bika može da zamijeni kravlji rog ?
Gdje pronaći mokraćni mjehur od jelena?
Da li može mjehur od bika da zamijeni kravlji mjehur?
Da li crijeva i potrbušica od krave mogu da se zamijene od bika?
S poštovanjem,

Zoran Petrov:

--- Citat: Branko Tešić  Novembar 24, 2017, 05:35:22 pre podne ---Pozdrav!
Da li rog od bika može da zamijeni kravlji rog ?
Gdje pronaći mokraćni mjehur od jelena?
Da li može mjehur od bika da zamijeni kravlji mjehur?
Da li crijeva i potrbušica od krave mogu da se zamijene od bika?
S poštovanjem,

--- Kraj citata ---

Koristi se samo rog od krave.
Najbolje da se raspitas kod lovaca da li ima takva vrsta jelena u tvom kraju.
Koriste se delovi od krave - ne od bika ili junice. Milsim da na forumu ima objasnjenje zasto je to tako.

Pozdrav

Navigacija

[0] Indeks poruka

Idi na punu verziju