General Category > Моје драго имање!

Moje imanje

(1/2) > >>

Babic Koviljka:
Evo nekih dodatnih informacija o imanju, ako budete imali štogod da mi preporučite (a nadam se da ćete imati ;)):

Što se tiče lokacije, u pitanju je selo Gornja Vranjska, oko 6.5 km od Šapca.
Imanje je u komadu, ograđeno sa svih strana i oivičeno pojasom drveća, sa nagibom ka zapadu.
Vode ima dovoljno: na južnoj strani, ispred kuće, je bunar koji nikad ne presušuje, i zalivanje sa bunara je moguće do polovine imanja, a na zapadnoj strani je potok koji predstavlja granicu prema svim komšijama, i koji kad nadođe puni jezero veličine 8x4 metra i duboko 4 metara, odakle je moguće zalivati kupine deo godine..
Zemlja je u tom kraju, kažu, jako plodna i sve živo uspeva..
Bila sam oduševljena što imanje nije godinama obrađivano, baš ništa tamo nije dirano osim što je košena trava na okućnici.. Kada sam prvi put zavirivala sama (pošto domaćini nisu mogli da mi ga pokažu) njiva je bila prekrivena nekim visokim mirisnim travama nalik na kamilicu bukvalno moje visine, zemlja je bila meka i puna života, svuda su bile ptičice i bubice, sve je vrvelo od života.. Međutim, bivši gazda je u nekom trenutku, valjda iz straha od zmija ili čega već, malo pre nego što je trebalo da me provede po imanju, celu njivu naprskao totalom.. Tako da je zemlja sada zatrovana, one divne biljke su potpuno suve i spržene, zemlja je suva i ispucala jer nema ničega da joj drži vlagu.. I dalje izgleda prelepo, da ne steknete pogrešan utisak, samo eto nije više.. Huh, nema veze, zalečiće se to sve, samo sad treba malo više vremena da prođe. Mislila sam da možda neću morati da orem zemlju, ali sada jednostavno nemam izbora.

Evo, dakle, šta sam smislila da uradim za početak.
Prvo će komšija da mi preore i istanjira celu njivu (i verovatno nađubri stajskim đubrivom). I nadam se da tu zemlju više niko nikada neće orati ni zasipati bilo kakvim hemikalijama.
Nekoliko ari ću da nastrem slamom (naručila sam sto bala od prvog komšije, pretpostavljam da će to pokriti barem 2.5 ara) pošto želim da isprobam sistem koji opisuje Ruth Stout u svojoj knjizi "Bašta bez motike".
Pored te bašte pod slamom postaviću jedan-dva klasična plastenika, imam već cevi koje sam dobila uz imanje, samo treba da nabavim nekakav pokrov za njih (koji materijal mi preporučujete?)
To je to što se tiče bašte, ostatak njive ostaje neisplaniran.
Jedan mudar prijatelj (ipak imam prijatelje koji mogu da mi daju dobre savete u vezi toga!) mi je rekao da ne radim ništa deo po deo u smislu da ostavljam delove imanja zapostavljene, već da svu zemlju iskoristim odmah, da je ne puštam da me čeka.. Tako da sam odlučila da na ostatku od oko 80 ari odmah prve godine posejem žitarice. Nema uhodavanja, nema čekanja, odmah sejem na svu zemlju! Prve godine ću gledati da se napunim zalihama hrane (a možda i ponekim dinarom od viška), da obogatim zemlju i očistim je od otrova, sačuvam dovoljno svog semena za sledeću godinu, i obezbedim svoju slamu za nastiranje, da nagodinu ne moram  skoro ništa od toga da kupujem.. A u međuvremenu ću smisliti šta ću od ostalih biljaka sledeće godine da gajim (koliko mogućnosti, koliko divnih biljaka!..)
Za baštu imam vremena, većina biljaka se seje tek od februara na dalje, ali o tome koje ću žitarice posejati i kada, koliko mi semena treba i gde da ga nabavim - e tu bi mi sada dobro došao pokoji savet
I kako da sredim kupine? To je jedini deo posla koji mi izgleda kao noćna mora - kako da očistim sve to granje između redova (a da ne moram za to da angažujem neku kozu, pošto za početak ne planiram da gajim životinje)? Postoji li lakši način ili moram ručno da čupam korenje?

Nikola Gavrilovic:
Нажалост, не могу да вам дам прецизне одговоре, јер нисам стручан за те области... На свом пчелињаку ручно уништавам коровске биљке, ископавањем у корену.

Пре неки дан сам случајно сазнао за ову компанију: http://www.zelenihit.rs/ која се бави поврћарством и воћарством, а има такође истраживачку и саветодавну службу. Можда грешим, али делују озбиљно на први поглед. Можда бисте могли њих да консултујете.

Мислим да је у сваком послу, а поготову то важи за почетнике, важна стручност и озбиљност. Интернет није лош као извор информација, али ипак за свако питање које вас мучи треба потражити што стручније одговоре. По могућству више различитих стручних одговора.

Срећно.

Babic Koviljka:
Hvala  :)
Vidim i ja da mi ne gine ručno čupanje, ali baš bih to nekako da izbegnem - imaću i previše posla oko svega ostalog, uključujući i gajenje deteta.. Vidim da će kupinice jedine ostati na čekanju, iako sam se njima najviše radovala. Ali dobro, one rađaju u svakom slučaju, sređene ili ne - biće slatkih plodova za naše potrebe, a sređivanje će ići postepeno..

Pogledala sam šta ima na Zelenom hit-u, čak sam se i registrovala da bih mogla da pristupim delu za obuku, ali tamo izgleda nema ničega, kao ni na njihovom forumu, pa pretpostavljam da im je stranica još uvek u fazi izrade.

Što se tiče stručnosti, cenim mišljenje školovanih stručnjaka isto koliko i neškolovanih, koji su svoje iskustvo stekli učeći od zemlje same.. Pitam i jedne i druge, pa ko mi odgovori  ;) Tačno je da se treba informisati na više mesta, pa čak i isprobati više različitih varijanti iste stvari, za svaki slučaj, jer iako je možda kod nekog drugog nešto uspešno ne mora biti i kod mene.. Zato i hoću da probam paralelno i baštu pod slamom i baštu pod plastenikom bez slame, i više različitih vrsta žitarica.. pa šta mi kako uspe..

Imam još jedno pitanje (zapravo, imam ih puno, ali evo još jedno da postavim):
Pošto iza kuće prvo imam voćnjak pa tek onda njivu, moram da isplaniram koliko prostora da ostavim za još novih voćki koje ću da vremenom posadim pa da tek onda da postavim baštu. Problem je u tome što u voćnjaku rastu prvo šljive, mušmula i dunja, a onda jedan red mladih oraha koji sad počinju da daju plodove. Znam da orasi ometaju rast ostalog bilja, ne primećujem da za sada smetaju ostalim voćkama koje su dosta starije od njih, a koje su im vrlo blizu, ali može da se desi da će vremenom početi.. Ili postoje biljke koje mogu da uspevaju pored oraha? Ako ne, pošto ne želim da sečem orahe (jako ih volim), ostaviću ih tu gde su, pa onom voću koje je već tu kako bude.. Želim u sledećim godinama da posadim sve moguće voće koje tu može da uspeva: breskve, kajsije, kruške, višnje, trešnje.. ma sve što mi padne na pamet! Naravno da to neću odmah da radim već polako, vremenom, ali sada treba da isplaniram prostor, jer kada jednom postavim baštu pod slamom, ne bih da moram skoro da je pomeram..
Dakle, pitanje je: koliko moram da udaljim sledeće voćke koje budem sadila od oraha?

Babic Koviljka:
Evo prošlo je puno vremena od mojih prvih postova, red je da sada kad smo se koliko-toliko ustalili na svojoj zemlji napišem svoje utiske. 

Zelenilo, cvrkut ptica, zvezdano nebo, čista voda i zdrava hrana.. sloboda i jednostavna radost bitisanja.. Ma ljudi moji, ni jednog jedinog trenutka se nisam pokajala ni zapitala "šta mi je ovo trebalo?"

Naučila sam da gajim biljke, da krčim šipražje, kosim, trimerišem, testerišem.. Dete mi je naučilo da umesto televizora i telefona zabavu nalazi u lutanju livadama, pentranju po drveću, igranju sa životinjama, pravljenju koječega od drveta, kanapa, kukuruzovine, branju gljiva i lekovitog bilja..

Komšije su mi dobri, dragi, prostodušni ljudi, skloni i tome da se posvađaju i ogovaraju, ali i pomažu jedni drugima, što je jedan potpuno drugačiji način međuljudskih odnosa od onog na koji sam navikla u velikom gradu.. Svi se poznaju i za razliku od bezbroj bezličnih slučajnih prolaznika, prodavaca, šalterskih radnika koje nevoljno u prolazu okrznemo u gradu ne poklanjajući im pažnju, ovde svako svakog primećuje i uvažava, oslovljava i pozdravlja. I to mi se jako sviđa.

Mislim da smo na pravom mestu u pravo vreme.

Ispostavilo se da voda u mom bunaru ipak može da presuši ako preteram sa zalivanjem (jer su komšije iskopale arterske bunare pa spustile nivo vode u običnim bunarima) ali sam naučila da pazim kad je suša.

Kupinjak sam sređivala u par navrata, nikad nisam uspela ceo da raskrčim jer me uvek nešto drugo odvuče na svoju stranu, i dok se okrenem - on je opet postao zapušten i zarastao.
A otkrila sam da je bagrem kao sedmoglava aždaja - odsečeš mu jednu glavu a na njenom mestu izraste sedam novih..
Ali ne opterećujem se time previše.. polako i koliko mogu, pa dokle stignem..

Na njivi su nam nikli žito i raž, posadila sam oko četrdeset sadnica starinskih sorti voća, orezujem polako stari voćnjak i čekam proleće da počnem sa radovima u bašti.

Imamo i pet košnica, nisam još naučila ništa o njima ali zasad mi pčelice deluju zadovoljno, valjda ću uspeti da savladam i to..
U svakom slučaju pravo je zadovoljstvo slušati ih kako zuje unaokolo..

Raduju nas neizmerno fazani i srne kad nam se pojave na imanju, kad je napadao sneg osim grudvanja i sankanja omiljena igra nam je bilo praćenje i prepoznavanje životinjskih tragova..

Klinac je naučio da raspoznaje većinu živog sveta koji ga okružuje, pravi je mali istraživač. Zna više biljaka sa nepunih šest godina nego većina odraslih ljudi koje poznajem, baš sam ponosna zbog toga..

Šta još da kažem? Mnogo smo srećni! Neko drugi verovatno ne bi bio na našem mestu ali nama jednostavno leži ovakav život.

Naravno da smo za sve ovo vreme imali i brojna iskušenja i da nije bilo baš lako..
Problemi i pehovi su nešto što se samo po sebi podrazumeva na svakom putu ali mislim da su nešto usputno i prolazno i da jednostavno nisu vredni pomena.

Umesto toga, imam želju da  podelim svoje lepe utiske, i ako neko ima želju da uradi isto ovo a okleva, možda ga svojim primerom ohrabrim..
Vi koji sanjate iste snove kao i ja - bolje požurite da ih ostvarite, jer najbolji trenutak za to je uvek - upravo sada.

Zoran Petrov:
Eh kad bi jos postavila i neku fotografiju....

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

Idi na punu verziju