Autor Tema: Šta je biodinamika?  (Pročitano 216 puta)

Van mreže Nada Skondric

  • Закоровљен
  • **
  • Joined: Mar 2010
  • Poruke: 78
  • Karma: +10/-0
Šta je biodinamika?
« poslato: Mart 13, 2010, 08:30:29 posle podne »
ŠTA JE BIODINAMIKA?

U poslednjih sto godina svedoci smo dve stvari u vezi korišćenja zemljišta koje izgleda da idu ruku pod ruku – povećanje poljoprivredne mehanizacije i svest da se priroda degradira i da gubi svoje životne snage. Dodajmo tome zagađenje okoline, znake bolesti na drveću i žestoke promene vremena, i shvatićemo da priroda vapi za novim načinom razmevanja okoline i za novim načinom obrade tla da bi se zemlja izlečila.

Briga o ovim zabrinjavajućim kretanjima u poljoprivredi navela je poljoprivrednike da 1924. godine zamole Rudolfa Štajnera da održi „poljoprivredna“ predavanja, na osnovu kojih je utemeljena biodinamička poljoprivreda.

Ono što je on izložio može se smatrati osnovom novog razumevanja života koje  prepoznaje duhovnu dimenziju tako što proširuje osnove nauke uključujući kosmičko i ono što je izvan čulno-vidljivog. Biodinamika stoji na holističkom stanovištu koje, na primer, smatra da  su uticaji planetarnih ritmova na razvoj biljaka i životinja jednako važni kao i čisto hemijske analize.

Međutim, regeneracija snaga koje deluju kroz zemljište do biljke, potpomognuta oživljenim kompostom ili đubrivom, jeste središnji cilj biodinamike koja je upadljivo različita od drugih organskih sistema. Kada su usevi požnjeveni sa zemlje, time nije samo njihova supstanca uklonjena već i snage i vitalnost koje ih čine jestivim. Da bismo vratili tu vitalnost koristimo posebne terapijske preparate za zemljište, biljke i takođe za kompost i đubrivo.

To su:

Đubrivo iz roga, preparat (500) – posebno pripremljeno đubrivo koje je načinjeno u vidu spreja za oživljavanje zemljišta, poboljšanje klijanja semena, stvaranja korena i razvoj prvih izdanaka.

Rožnato-kvarcni kristal, preparat (501) – planinski kristal (kremen) u vidu spreja koji je koristan za biljke; pomaže da se postigne optimalni razvoj i zrelost, a posebno utiče na ukus, boju i aromu.

Preparati za kompost – ovi se dodaju kompostu ili đubrivu u malim količinama i prave se od hajdučke trave, kamilice, koprive, hrastove kore, maslačka i soka iz cvetova valerijane. Deluju na regulaciju procesa u kompostu i omogućavaju različitim elementima (kalcijumu, azotu, fosforu itd.) potrebnim za zdrav rast biljaka, da budu prisutni na živ organski način.

Kada je tretiran kompost ili đubrivo dodat zemljištu, biljke postaju osetljivije na okolinu i ritmove dana, godišnjih doba i planeta koje poljoprivrednik uzima u obzir kada seje, gaji i žanje.

U srcu biodinamike je ideal farme kao samostalne, opšte farme koja obezbeđuje sopstveno seme, plodnost i hranu za mnoge različite vrste životnja i razne vrste uslova, od jezera i živica, do voćnjaka, šuma i livada. Umešnost je poljoprivrednika da razvije pravu mešavinu životinja, letine i uslova, da pospeši  život ptica i insekata i da obezbedi sklad i ustaljenu ravnotežu na svakom posebnom imanju. U tom smislu svaka farma postaje „individualnost“ oblikovana međusobnim vezama farmera i tla.

Poljoprivrednici i baštovani sve više uključuju zajednicu u pomaganju neprestane nege zemlje, kroz planiranje, zajedničko ulaganje, obilazak škola i slično.

Biodinamičke farme i bašte postoje u više od 30 zemalja na svih pet kontinenata. Biodinamički proizvodi se prodaju pod znakom Demetre i povezani su sa internacionalnom mrežom organizacije Demetra. Biodinamička udruženja postoje u 26 različitih zemalja. Pored unapređenja praktičnog razvoja biodinamike oni pripremaju sastanke, školuju, izdaju časopise i vrše istraživanja.

Ovaj svetski pokret ima svoje  sedište u Geteanumu, u Dornahu, u Švajcarskoj, domovini Škole duhovne nauke, koja se sastoji od sedam odseka. Odsek biodinamičke poljoprivrede pripada  Sekciji prirodne nauke.

Biodinamika obezbeđuje odgovarajuću poljoprivredu koja rešava problem urgentne potrebe izlečenja zemlje i obezbeđenja zdrave hrane za celokupnog čoveka.

Majkl Bejt (glavni baštovan britanske Velede)

Prevela sa engleskog Nada Škondrić