Autor Tema: Neobična gnojenja  (Pročitano 1120 puta)

Van mreže Elloi

  • Закоровљен
  • **
  • Joined: Maj 2010
  • Poruke: 78
  • Karma: +0/-0
Neobična gnojenja
« poslato: Jul 15, 2010, 11:46:56 posle podne »
 -   http://www.kapital.tv/#  -

 http://www.kapital.tv/ - pod 'Emisije'

ili u tražilicu utipkat :
REPORTAžE SA ZEMLJE MIRA

Objavljeno 15.07.2010 Trajanje: 00:29:24
od 11:30 min o gnojenju

Mišljenja su da gnoj zapečaćuje zemlju na jedno 4 dana.
Kažu to zapečaćenje znači svojevrsno oštećenje zemlje. Rade neobično gnojenje - kiselo tijesto itd.
Životinjama pružaju zaštitu, utočište, samo za to, bez da iti ikoriste barem stajnjak koji normalno od životinja nastaje.
« Poslednja izmena: Jul 22, 2010, 02:20:42 posle podne od strane Elloi »

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2336
  • Age: 59
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Neobična gnojenja
« Odgovor #1 poslato: Jul 16, 2010, 07:41:15 pre podne »
Odličan prilog!

Možda je važno da se kaže da je u pitanju drugi prilog u emisiji.

Što se tiče đubrenja u BD nikada se ne baca stajnjak već kompost. Sastavni deo BD tretiranja komposta jeste dodavanje npr. kukuruznog brašna pre fermentacije. To kukuruzno brašno (u slušaju ovog TV priloga - gluten) je hrana za korisne gljivice/bakterije u kompostu.

VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Elloi

  • Закоровљен
  • **
  • Joined: Maj 2010
  • Poruke: 78
  • Karma: +0/-0
Odg: Neobična gnojenja
« Odgovor #2 poslato: Jul 18, 2010, 12:49:01 posle podne »
Da, ne naglasih da je drugi prilog u emisiji. Od 11:30 sek. počinje.
Nova mi je ta informacija da se dodaje brašno u bd kompost. Znači poveznica neka između gnojidbi? Koliko razumijem iz priloga izgledalo mi je kao da uopće ne koriste stajnjak kao sastojak komposta. To mi je bilo vrlo čudno jer kažu da životinje drže ne radi koristi već jedino da bi životinjama omogućili dobar život.

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2336
  • Age: 59
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Neobična gnojenja
« Odgovor #3 poslato: Jul 18, 2010, 06:04:58 posle podne »
Da, oni koriste fermentisanu tecnost od prezli za djubrenje. Ne stajnjak.
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Elloi

  • Закоровљен
  • **
  • Joined: Maj 2010
  • Poruke: 78
  • Karma: +0/-0
Odg: Neobična gnojenja
« Odgovor #4 poslato: Jul 20, 2010, 11:09:38 pre podne »
Zahvaljujem za prilog o kompostu i stajnjaku.
http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=130.msg380#msg380 

Citat
биљке којима треба јака храна, којима је потребaн компоста од стајњака., којим се ђубри у јесен - најбољe у октобру. Годишње стављамо 10 тона потпуно сазрелог компоста од стајњака. Парцеле којe су планиранe за наредну годину, шаргарепа, лук, празилук, црвена цвекла, ђубримо само биљним компостом.
Je li se navedene biljke siju na parcelu na koju je za prošlu kulturu bila primjenjena jaka hrana, te hrane nešto ostane?

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2336
  • Age: 59
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Neobična gnojenja
« Odgovor #5 poslato: Jul 20, 2010, 07:14:35 posle podne »
Zahvaljujem za prilog o kompostu i stajnjaku.
http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=130.msg380#msg380 

Citat
биљке којима треба јака храна, којима је потребaн компоста од стајњака., којим се ђубри у јесен - најбољe у октобру. Годишње стављамо 10 тона потпуно сазрелог компоста од стајњака. Парцеле којe су планиранe за наредну годину, шаргарепа, лук, празилук, црвена цвекла, ђубримо само биљним компостом.
Je li se navedene biljke siju na parcelu na koju je za prošlu kulturu bila primjenjena jaka hrana, te hrane nešto ostane?

Posebno se djubri prema biljkama koje ce se sejati.
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Elloi

  • Закоровљен
  • **
  • Joined: Maj 2010
  • Poruke: 78
  • Karma: +0/-0
Odg: Neobična gnojenja
« Odgovor #6 poslato: Jul 21, 2010, 11:08:56 pre podne »
Možda slabo kužim i dosađujem ti,
 nije mi bistro je li se radi plodored na jednoj istoj parceli tako da tu dolaze različite biljke koje imaju različite potrebe za hranom?

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2336
  • Age: 59
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Neobična gnojenja
« Odgovor #7 poslato: Jul 21, 2010, 11:29:36 pre podne »
Da, ali da bude sve sto tacnije evo jedne definicije:

"Plodored u povrćarstvu     
Plodored kao sistem biljne proizvodnje koji se na oranicama obavezno mora primjenjivati, predstavlja pravilnu izmjenu usjeva, prostornu i vremensku na proizvodnim površinama. Ratarske i povrtlarske kulture ne bi se smjele neprestano uzgajati na istoj površini, jer se u tlu nagomilavaju štetne tvari, uzročnici biljnih bolesti, štetnici i korovi, a hraniva iz tla se troše jednostrano i nepravilno. Zbog svega navedenog je potrebno sastaviti dobar plodored, odnosno isplanirati prostornu i vremensku izmjenu ratarskih i povrtlarskih kultura, uzimajući u obzir pripadnost pojedine vrste određenoj biljnoj porodici, jer se štetnici i uzročnici biljnih bolesti mogu javljati na različitim biljnim vrstama unutar neke porodice. "

izvor: http://www.vrt.com.hr/povrce/plodored-u-povrcarstvu.html
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Elloi

  • Закоровљен
  • **
  • Joined: Maj 2010
  • Poruke: 78
  • Karma: +0/-0
Odg: Neobična gnojenja
« Odgovor #8 poslato: Jul 21, 2010, 11:45:17 posle podne »
Hvala lijepa za definiciju plodoreda.
Vremenom se eksperimentira pa mišljah da možda želiš reći da se danas stajnjak u bd slabije cjeni te stoga manje dorađuje i deponira na zemljišta.. tko će sve novosti znati..

Pogledah što na demeter strani ima o stajnjaku.
http://demeter.net/procedures/

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2336
  • Age: 59
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Neobična gnojenja
« Odgovor #9 poslato: Jul 22, 2010, 07:12:45 pre podne »
Hvala lijepa za definiciju plodoreda.
Vremenom se eksperimentira pa mišljah da možda želiš reći da se danas stajnjak u bd slabije cjeni te stoga manje dorađuje i deponira na zemljišta.. tko će sve novosti znati..

Pogledah što na demeter strani ima o stajnjaku.
http://demeter.net/procedures/

U BD stajnjak se ne koristi sem za pravljenje BD komposta! Koristi se kompost u kojem su primenjeni BD preparati. Bice vise price o BD kompostu na ovim stranama - posle leta kad se svi vrate kucama.
« Poslednja izmena: Jul 22, 2010, 08:03:00 pre podne od strane Zoran »
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Elloi

  • Закоровљен
  • **
  • Joined: Maj 2010
  • Poruke: 78
  • Karma: +0/-0
Odg: Neobična gnojenja
« Odgovor #10 poslato: Jul 22, 2010, 01:59:12 posle podne »
U BD stajnjak se ne koristi sem za pravljenje BD komposta! Koristi se kompost u kojem su primenjeni BD preparati. Bice vise price o BD kompostu na ovim stranama - posle leta kad se svi vrate kucama.
Ti mi već objasni da se sam za sebe stajnjak nikada ne koristi, nego samo kao dio komposta. Moja krivica, vrlo loše se izražavam  :-[ , a istina, nije ni da puno znam o BD , ali to, kao, već znam, jer mi je objašnjeno. Kada nastojim kratko pisati ne mogu se točno i razumljivo izraziti. Pod 'dorađivanje' (stajnjaka) mislim na zrenje, rastvaranje samoga stajnjaka kao sastojka BD komposta, a shvaćam da moraju u kompost biti dodani BD preparati da bi se svi sastojci pravilno razgrađivali (i mislim i zato da bi etersko i astralno bilo u pravilnom odnosu). O stajnjaku toliko pišem i pitam jer za stajnjak odavno shvaćam, vidim, čitam koliko značenje mu pridaje Steiner u 'Poljoprivrednom tečaju/kursu'. Po tome mi dolazi zaključak da bi za stajnjak trebalo naglašavati da je neizbježan sastojak komposta. Neke biljke trebaju manje životinjskoga (astralnoga) u zemlji, neke trebaju više, dobro. Ostaje da nekako i nekada moraju doći životinjske izlučevine u zemlju ako se samim biljnim kompostom ne može oživjeti zemljano nego samo vodeno, kako objašnjava Steiner. Pogledah o preparatu iz roga, o izradi, pa ako smijem naglasiti   (što je vama biodinamičarima posve jasna stvar, ali mislim da nama koji tek učimo je dobro pročitati više puta)  da je za dobiti BD preparat 500 potrebno najprije imati max 2 dana staru kravlju fekaliju (koja kasnije mora zriti u rogu zakopanom u zemlji). Čista, sveža životinjska fekalija je potrebna, kaže se najbolje kravlja. Stajnjak/životinjska izlučevina je važan sastojak BD kompostne hrpe u kojoj se rastvaraju stajnjak i drugi sastojci, također ponavljam životinjska fekalija je osnova i važnog BD preparata 500.
Ne mogu nikako zamisliti kojim principom bi ono prskanje preparatom od fermentirane prezle moglo zamjeniti (ostvariti) djelovanja koje inače (u većoj ili manjoj mjeri) osigurava (rastvorena) životinjska izlučevina, pa i, u krajnjem slučaju, proizvodi od nafte. Biljka istina nastane, izraste, ili uz pomoć zrele životinjske fekalije, (iz BD komposta ili drugačije pripremljene), ali biljka ostaje biljka, samo troši astralno a daje dalje od sebe u principu samo etersko ( biljni kompost). Isto tako prezla. Nastaje od biljke, žitarice, sušena je. Koliko shvaćam prezla sadrži biljne snage, jedino što tu ide dodatak tog prirodno kiselog tjesta, fermenti su tu, ukoliko se taj dio računa pod astralno, i šećer se dodaje kao hrana za bakterije, i dodaju se različiti minerali. Smatram da mora biti da se još nešto, osim prskanja tim preparatom, mora nekada dati kao hrana biljkama ako se hoće dugoročno dobro uspjevanje kulture i ako se hoće izbjeći da ne dođe do iscrpljivanja tla. Možda dodaju još nešto ali to ovdje ne navode. Sistem je 2 god. uzgoja zatim 1 god. odmor za zemlju. Mislim da nije samo odmor dovoljan. Kažu da se zemlji daju hranjiva ali spominju samo prskanje raži navedenim preparatom. Negdje ipak moraju odložiti životinjske fekalije a moraju hraniti životinje. Prema njihovom opisu reklo bi se da od zemlje puno uzimaju, žito odlazi, a vraćaju mali dio ostatka nastalog od prerađenog žita, fermentiran, i minerale nepoznatog porijekla. Uzgajaju valjda razne kulture, ovdje je samo spomenuta raž.
Evo ja se raspisah i napisah što mi nadolazi reći o ovome, a naravno ne očekujem da mi se sada odgovori. Možda nešto bude na jesen, ako bude.
Puno pozdrava.
ps
Vidim da ima novi prilog, daješ prilog o kompostu. Sad ću pročitati,
hvala!

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2336
  • Age: 59
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Neobična gnojenja
« Odgovor #11 poslato: Jul 22, 2010, 09:10:06 posle podne »
U pravu su Elloi,

tu je pristup bolji nego kod konvencionalne poljoprivrede ali sledi isti princip. Delimicno uzima u obzir postojanje živućeg sveta u tlu koje treba potpomognuti (fermentisanim prezlama) i tu je kraj. Kao sto i sama kažeš biće interesantno videti ta polja za desetak godina.

Kompost je jako interesantna tema mada izgleda da tu nema nikakve tajne. Međutim ako se pođe od toga da je svaka farma drugačija - pod tim naravno podrazumevamo celovitost vlasnika, zemljišta, atmosfere i životinja - onda i taj kompost za tu posebnu farmu mora da bude drugačiji od bilo kog komposta neke druge farme ili komposta iz brojnih knjiga. A to veoma usložnjava ceo koncept.

U BD kao i drugim suptilnim naukama najjednostavniji koncepti se najteže razumevaju tj. lako pomislimo da nam je sve jasno.

Pozdrav i hvala na tekstu koji ipak zahteva više iščitavanja za duži odgovor!
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Elloi

  • Закоровљен
  • **
  • Joined: Maj 2010
  • Poruke: 78
  • Karma: +0/-0
Odg: Neobična gnojenja
« Odgovor #12 poslato: Jul 23, 2010, 03:20:49 posle podne »
Hvala lijepa na odgovoru. Kažu bez dobrog komposta nema živog zemljišta pa ću nastojati pratiti sve što se na BD forumu ubuduće o kompostu bude pisalo. Možda štogod zbilja naučim ,prema mojim sposobnostima shvaćanja. Kako je sve povezano trebalo bi poznavati i ostalo, pokušati razumjeti cjelinu, principe i kako se treba uz rad istraživati, isprobavati u BD.... Nije to lako, ali kako je tu dobar forum i dobri prilozi onda imamo  pravu pomoć!
 Mene će zanimati, kad bude moguće, kad se ljudi vrate s odmora, samo par riječi ako je tko primjetio koja je posebnost ili problem kod pravljenja komposta uz korištenje stajnjaka od kunića?
Je li se može preporučiti nabavljati ovčji stajnjak za nas koji nemamo životinje?

Pozdrav!

Van mreže Jovan Ličanin

  • Енергетичар
  • ****
  • Joined: Avg 2010
  • Lokacija: Zemun / Novo Selo
  • Korisničko ime: futurefarming
  • Poruke: 273
  • Age: 35
  • Lokacija: Zemun / Novo Selo
  • Karma: +3/-2
    • Imejl
Odg: Neobična gnojenja
« Odgovor #13 poslato: Novembar 01, 2010, 07:24:23 posle podne »
-   http://www.kapital.tv/#  -

 http://www.kapital.tv/ - pod 'Emisije'

ili u tražilicu utipkat :
REPORTAžE SA ZEMLJE MIRA

Objavljeno 15.07.2010 Trajanje: 00:29:24
od 11:30 min o gnojenju

Mišljenja su da gnoj zapečaćuje zemlju na jedno 4 dana.
Kažu to zapečaćenje znači svojevrsno oštećenje zemlje. Rade neobično gnojenje - kiselo tijesto itd.
Životinjama pružaju zaštitu, utočište, samo za to, bez da iti ikoriste barem stajnjak koji normalno od životinja nastaje.

Nigde te epizode, druge sam još i našao ali tu ne mogu.
"Pametni ljudi govore o budućnosti, prosečni ljudi o svakodnevici a budale o drugima."

Van mreže Mita Filipov

  • Енергетичар
  • ****
  • Joined: Nov 2010
  • Korisničko ime: Gardener
  • Poruke: 258
  • Karma: +8/-2
    • Imejl
Odg: Neobična gnojenja
« Odgovor #14 poslato: Januar 09, 2011, 08:20:54 posle podne »
 Квалитетан зрео компост је основа  коју ће земљишне бактерије ,плесни и гљивице прерадити у
квалитетан хумус, који упија земљишну воду у којој се налазе растворени јони соли минерала и
раствирене хранљиве  материје из хумуса, неопходних за раст и развиће биљака.
 Компост може да се настире по површини тла (2-6 кг по м2) или да се умеша у тло до дубине од 15-20 сантиметара а да се при том тло ме преврће већ да се погодним алаткама или оруђима компост убацује у тло.За то се користе разне врсте растресача тла,гребери ,чизел мотике плугови,     сетвоспремачи и разне друге погодне алатке.
 Сваки проценат Хумуса обогаћујући тло хранљивим материјама повећава принос и до 15% .
 Литар квалитетног хумуса упија  и до 2 литре земљишне  воде .
Немојте жалити ни труд ни време за прављење компоста  и његово кориштење,задовољство ће Вам бити велико  када будете сабирали плодове биљака које гајите.