Autor Tema: KAKO DO SERTIFIKOVANOG ORGANSKOG PROIZVODA  (Pročitano 2687 puta)

Van mreže Jovan Ličanin

  • Енергетичар
  • ****
  • Joined: Avg 2010
  • Lokacija: Zemun / Novo Selo
  • Korisničko ime: futurefarming
  • Poruke: 273
  • Age: 37
  • Lokacija: Zemun / Novo Selo
  • Karma: +3/-2
    • Imejl
KAKO DO SERTIFIKOVANOG ORGANSKOG PROIZVODA
« poslato: Jun 14, 2011, 04:07:05 posle podne »
Na Serbia Organica stranici (http://serbiaorganica.org/) stoji obaveštenje da je izašao iz štampe priručnik ,, Kako do sertifikovanog organskog proizvoda ", što me je podsetilo da na forumu nemamo temu o pravnoj regulativi i sertifikaciji organske proizvodnje.

Zakoni i pravilnici R. Srbije koji regulišu organsku proizvodnju se mogu pročitati u ovom odeljku SO sajta:
http://serbiaorganica.org/informacije/?c=01-zakoni-uvod
http://serbiaorganica.org/informacije/?c=02-zakon-republike-srbije
http://serbiaorganica.org/informacije/?c=03-privatni-standardi ali bi bilo korisno za nas početnike da o sertifikaciji čujemo od kolega čija je proizvodnja već u tom procesu.  
« Poslednja izmena: Jun 23, 2011, 11:18:19 posle podne od strane Zoran »
"Pametni ljudi govore o budućnosti, prosečni ljudi o svakodnevici a budale o drugima."

Van mreže Dobar dan

  • НПК
  • *
  • Joined: Mar 2011
  • Korisničko ime: ivkol
  • Poruke: 14
  • Karma: +0/-0
Odg: KAKO DO SERTIFIKOVANOG ORGANSKOG PROIZVODA
« Odgovor #1 poslato: Jun 14, 2011, 11:03:26 posle podne »
Na stranici o novostima na istom sajtu, objava od 21. januara, može se besplatno preuzeti newsletter posvećen organskoj proizvodnji, broj 1 i 2.

Obratite pažnju na intervju prof. Branke Lazić na str 8 prvog broja.

Van mreže gumar

  • НПК
  • *
  • Joined: Jun 2011
  • Poruke: 16
  • Karma: +0/-0
    • Imejl
Odg: KAKO DO SERTIFIKOVANOG ORGANSKOG PROIZVODA
« Odgovor #2 poslato: Jun 15, 2011, 01:42:33 posle podne »
1-pozovete akreditovanu sertifikacionu kucu
2-potpisete ugovor sa njom
3-pratite njena uputstva (zakon o organskoj proizvodnji)
4-radite po zakonu minimum dve do tri godine
(mehanicka obrada,bez mineralnih djubriva,herbicida, pesticida,organsko seme,zastitni pojas...)
5-nakon toga dobijete sertifikat organskog proizvodjaca-ako ste sve postovali

pozdrav

Van mreže Jovan Ličanin

  • Енергетичар
  • ****
  • Joined: Avg 2010
  • Lokacija: Zemun / Novo Selo
  • Korisničko ime: futurefarming
  • Poruke: 273
  • Age: 37
  • Lokacija: Zemun / Novo Selo
  • Karma: +3/-2
    • Imejl
Odg: KAKO DO SERTIFIKOVANOG ORGANSKOG PROIZVODA
« Odgovor #3 poslato: Jun 15, 2011, 02:09:48 posle podne »
Hvala gumar, još jedno pitanje, kada je njiva u parlogu (neobrađena) više godina ili prirodna livada i sertifikovano organsko seme nabavljeno, da li se i onda čeka 2 godine do sertifikata?
"Pametni ljudi govore o budućnosti, prosečni ljudi o svakodnevici a budale o drugima."

Van mreže gumar

  • НПК
  • *
  • Joined: Jun 2011
  • Poruke: 16
  • Karma: +0/-0
    • Imejl
Odg: KAKO DO SERTIFIKOVANOG ORGANSKOG PROIZVODA
« Odgovor #4 poslato: Jun 17, 2011, 02:51:45 posle podne »
To zavisi od sertifikacione kuce koja te vodi i njenog inspektora.
Po pravilima takve "devicanske" povrsine bi odmah mogle da udju
u organsku proizvodnju ali vam opet treba PAPIR.
Ja sam pri kraju druge godine konverzije i zbog toga Vam mogu
pomoci savetima.
Nemojte zaboraviti da je vreme kopanja pa nisam svakodnevno
prisutan i zbog toga mozda ne odgovorim odmah
Pozdrav

Van mreže Jovan Ličanin

  • Енергетичар
  • ****
  • Joined: Avg 2010
  • Lokacija: Zemun / Novo Selo
  • Korisničko ime: futurefarming
  • Poruke: 273
  • Age: 37
  • Lokacija: Zemun / Novo Selo
  • Karma: +3/-2
    • Imejl
Odg: KAKO DO SERTIFIKOVANOG ORGANSKOG PROIZVODA
« Odgovor #5 poslato: Jun 17, 2011, 04:43:59 posle podne »
Nema problema, hvala puno na pomoći i informacijama. Biće još pitanja samo dok mi koji tek ulazimo u celu priču uhvatimo korak.
"Pametni ljudi govore o budućnosti, prosečni ljudi o svakodnevici a budale o drugima."

Van mreže Jovan Ličanin

  • Енергетичар
  • ****
  • Joined: Avg 2010
  • Lokacija: Zemun / Novo Selo
  • Korisničko ime: futurefarming
  • Poruke: 273
  • Age: 37
  • Lokacija: Zemun / Novo Selo
  • Karma: +3/-2
    • Imejl
Odg: KAKO DO SERTIFIKOVANOG ORGANSKOG PROIZVODA
« Odgovor #6 poslato: Jun 23, 2011, 04:11:37 posle podne »
Po DEMETER standardima proizvodnje, a i drugim, dozvoljena je upotreba do 170kg azota po hektaru. Kako najjednostavnije odrediti količinu stajnjaka/komposta/glistenjaka koja se može primeniti u granicama ove norme?
"Pametni ljudi govore o budućnosti, prosečni ljudi o svakodnevici a budale o drugima."

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2352
  • Age: 61
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: KAKO DO SERTIFIKOVANOG ORGANSKOG PROIZVODA
« Odgovor #7 poslato: Jun 23, 2011, 04:46:52 posle podne »
Po DEMETER standardima proizvodnje, a i drugim, dozvoljena je upotreba do 170kg azota po hektaru. Kako najjednostavnije odrediti količinu stajnjaka/komposta/glistenjaka koja se može primeniti u granicama ove norme?

Gde si to procitao?
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Jovan Ličanin

  • Енергетичар
  • ****
  • Joined: Avg 2010
  • Lokacija: Zemun / Novo Selo
  • Korisničko ime: futurefarming
  • Poruke: 273
  • Age: 37
  • Lokacija: Zemun / Novo Selo
  • Karma: +3/-2
    • Imejl
Odg: KAKO DO SERTIFIKOVANOG ORGANSKOG PROIZVODA
« Odgovor #8 poslato: Jun 23, 2011, 10:21:28 posle podne »
Demeter International, standardi na eng., nem., španskom i francuskom:

http://demeter.net/standards/st_production.php?languagechoice=en&languageadmin=0

PDF na engleskom, sekcija 3.2, strana 8. Isti član je i u Bioland standardima na eng. i nemačkom. Ovaj deo o đubrivu uvezenom sa drugih farmi mi, takođe, nije skroz jasan:

Citat
Imported nitrogen In commercial organic manures must not exceed 0.5 manure unit/ha
"Pametni ljudi govore o budućnosti, prosečni ljudi o svakodnevici a budale o drugima."

Van mreže Čedomir Nikolić

  • Закоровљен
  • **
  • Joined: Okt 2010
  • Lokacija: Beograd
  • Korisničko ime: ctrl
  • Poruke: 94
  • Age: 44
  • Lokacija: Beograd
  • Karma: +0/-0
  • FOTOSINTEZA
    • Imejl
Odg: KAKO DO SERTIFIKOVANOG ORGANSKOG PROIZVODA
« Odgovor #9 poslato: Jun 26, 2011, 12:59:24 pre podne »
Po DEMETER standardima proizvodnje, a i drugim, dozvoljena je upotreba do 170kg azota po hektaru. Kako najjednostavnije odrediti količinu stajnjaka/komposta/glistenjaka koja se može primeniti u granicama ove norme?

Nije lako odgovoriti u pisanoj formi, ali pokušaću.

Organska proizvodnja je uređen i strogo kontrolisan sistem i on, u najkraćem, predstavlja kontrolu nad određenom zemljišnom česticom, biljkama i životinjama, agrotehničkim merama, i posebno - kontrolu nad inputima koji se koriste u proizvodnji.

To se odnosi i na đubriva, u smislu da postoji stroga kontrola nad tipom i količinama đubriva koja se koriste. Iako je prirodnog porekla i iako je reciklirana organska materija, neadekvatno odlaganje, skladištenje, transformacija, i unos na predmetnu parcelu može dovesti do zagađenja prirodne sredine ispiranjem nutrijenata u dublje slojeve zemljišta i vodotokove. Kada dospe u vodotokove, azot hrani vodeni živi svet - planktone, alge i druge mikroorganizme čija brojnost raste i samim tim smanjuje raspoloživu količinu kiseonika. Koga je onda mnogo manje za sav drugi živi svet - ribe, rakove, puževe itd. Dakle, ogroman uticaj.

Zato je na nivou EU doneta tzv. Azotna direktiva, koja ograničava unos sintetičkih i organskih đubriva do visine od 170 kg azota po hektaru, pošto azot ima najveći ekološki uticaj. Do te količine se došlo analitičkim ispitivanjem, pa se uzima da je ta cifra merodavna. Svi standardi koji se tiču primarne poljoprivredne proizvodnje su prihvatili ovu vrednost. 

Nije lako izračunati količinu azota u đubrivu koje unosite na parcelu, i ja se u kontroli služim procenom. Dakle, taj tip đubriva ima npr. 5 kg azota po toni, pa se onda izračuna koliki je dozvoljeni unos za tu sezonu.

Potrebno je  znati da zgoreli stajnjak ima oko 5 do 7 kg azota, pa se po hektaru može uneti od 25 do 30 tona zgorelog stajnjaka. Kompost ima svoje prosečne vrednosti, humus glistenjak svoje, i za svaki tip đubriva se posebno računa. Koliko ja znam, ovo se ne računa za zelenišno đubrenje, odn. zaoravanje žetvenih ostataka, mada je i tu potrebno znati koliko se azota unosi zaoravanjem, jer se gajenjem određene kulture uvek iznesu određene količine nutrijenata. A princip je da se resurs kao što je zemljište očuva, i unapredi, i niko na to ne obraća pažnju više od ljudi koji su u biodinamičkoj proizvodnji. Oni ga smatraju živim, što ono u suštini i jeste, i ukoliko je narušeno (bolesno), potrebno ga je revitalizovati (lečiti).   

Nadam se da sam vam svojim odgovorom pomogao.
Iz svega sto vidim dovoljno ucim i sve mi govori koliko vredim.

Van mreže Jovan Ličanin

  • Енергетичар
  • ****
  • Joined: Avg 2010
  • Lokacija: Zemun / Novo Selo
  • Korisničko ime: futurefarming
  • Poruke: 273
  • Age: 37
  • Lokacija: Zemun / Novo Selo
  • Karma: +3/-2
    • Imejl
Odg: KAKO DO SERTIFIKOVANOG ORGANSKOG PROIZVODA
« Odgovor #10 poslato: Jun 26, 2011, 03:09:13 posle podne »
Hvala na pomoći kolega ctrl. Moram naći negde prosečne vrednosti za kompost i glistenjak.
"Pametni ljudi govore o budućnosti, prosečni ljudi o svakodnevici a budale o drugima."

Van mreže Jovan Ličanin

  • Енергетичар
  • ****
  • Joined: Avg 2010
  • Lokacija: Zemun / Novo Selo
  • Korisničko ime: futurefarming
  • Poruke: 273
  • Age: 37
  • Lokacija: Zemun / Novo Selo
  • Karma: +3/-2
    • Imejl
Odg: KAKO DO SERTIFIKOVANOG ORGANSKOG PROIZVODA
« Odgovor #11 poslato: Jun 28, 2011, 02:54:04 posle podne »
U stranim materijalima koje pratim (možda je pisalo i u DEMETER standardima) ističe se zabrana aplikacije stajskog đubriva 120 dana pre berbe ako su plodovi u dodiru sa zemljom ili česticama (npr. jagode) ili 90 dana, ako to nije slučaj. Da li je ta norma važeća i na našem prostoru i da li se odnosi samo na "svež" stajnjak?

Ako je tako, onda ideja o korišćenju domaćih životinja u borbi protiv korova i štetočina, za mnoge kulture pada u vodu.
"Pametni ljudi govore o budućnosti, prosečni ljudi o svakodnevici a budale o drugima."

Van mreže Mita Filipov

  • Енергетичар
  • ****
  • Joined: Nov 2010
  • Korisničko ime: Gardener
  • Poruke: 258
  • Karma: +8/-2
    • Imejl
Odg: KAKO DO SERTIFIKOVANOG ORGANSKOG PROIZVODA
« Odgovor #12 poslato: Jun 28, 2011, 04:50:32 posle podne »
Често пута се догоди да се под велом бриге о здрављу и производњи здравствено безбедне хране подведе све и свашта.Онда до изражаја долазе људи који у превеликом страху од заразе просто измишљају свакојаке препреке без обзира што оне немају благе везе са стварним светом.
Што се тиче употребе стајњака препорука о временском ограничењу употребе има донекле оправдање због могућег присуства разних патогена у стајњаку који могу а не морају да се пренесу на биљке.Исто тако може да се непријатан мирис стајњака пренесе на гајене биљке што неминовно доводи до упропаштавања производње.Да се то не би догодило нужно је дугорочно планирати производњу квалитетног компоста  у зависности  од тога које ће се биљке гајити на одређеном земљишту.
Свакабиљна врста и сорта има своје различите захтеве  у погледу земљишта,микро климе,водоваздушног  режима,минералне исхране,обраде тла........Земља тражи слугу а не господара,само неће ништа.

Van mreže Čedomir Nikolić

  • Закоровљен
  • **
  • Joined: Okt 2010
  • Lokacija: Beograd
  • Korisničko ime: ctrl
  • Poruke: 94
  • Age: 44
  • Lokacija: Beograd
  • Karma: +0/-0
  • FOTOSINTEZA
    • Imejl
Odg: KAKO DO SERTIFIKOVANOG ORGANSKOG PROIZVODA
« Odgovor #13 poslato: Jun 29, 2011, 12:27:48 posle podne »
Odredba o unosu đubriva minimum 120 dana pre berbe jeste postojala negde u starim regulativama. Iz razloga što je moguć prelazak mikroorganizama iz đubriva u plodove. Više puta sam u kontrolama nalazio da ljudi iznesu svež stajnjak, nekada i u količini koja je veća od dozvoljene. Time se mnogo rizikuje, a jako malo dobija. Na prvom mestu, stajnjak koji nije dobro zgoreo ima svega 2 do 3 kilograma azota po toni u formi u kojoj biljke mogu da ga usvoje. Transformacijom se ta količina povećava, za zgoreo stajnjak do 7 kilograma, za humus glistenjak i više. Takođe, razlaganje tih materija ima svoja pravila, odn. u prvoj godini se razloži recimo 20 posto, pa u drugoj oko 30, trećoj još deo, i nešto malo ostane i u četvrtoj i petoj godini. Zato unos većih količina pravi problem, jer se azot ispere i ode u vodotokove, biljka ga ne može iskoristiti u jednoj godini, mi smo potrošili gorivo, vreme i rad da to iznesemo, a nemamo adekvatan učinak.

U organskoj ne postoje instant rešenja, dobro planiranje u smislu broja i tipa životinja, kao i adekvatno sakupljanje i ređanje u gomile radi zgorevanja je ključno za unos nutrijenata đubrivom.

Dalje, ako se unosi nezgoreo stajnjak, odn. onaj u kome se oksidacijom nije podigla temperatura na više od 65 ili 70 stepeni, u njemu ostaje aktivno seme korova. Pošto u organskoj nisu ni u kom slučaju dozvoljeni herbicidi, to je onda navlačenje problema na njivu. Slučajno ili sa umišljajem sasvim je svejedno, rezultat je da imamo invazivne korove na parceli, za koje onda treba smišljati mere borbe. A ja mislim da svaki proizvođač ima već dovoljno problema samim tim što je proizvođač, zašto još i sam da ih pravi?

Treće, nije svako đubrivo jednakog kvaliteta, neke životinje su pogodnije za proizvodnju đubriva. Od đubriva nekih životinja nije moguće napraviti glistenjak, jer ga gliste izbegavaju. Ali se pažljivim ređanjem kompostne gomile, uz dodavanja određenih supstanci radi popravke količine određenih nutrijenata, može se napraviti jako dobar rezultat.
Ja bih u kontroli pravio problem za đubrivo svinja. Iako u novom Pravilniku ništa ne piše, po meni je to veliki i nepotreban rizik, jer dosta patogena može preći sa svinje na čoveka. Sa preživarima ili sa živinom nije taj slučaj. Zato nekakvu reciklažu moramo uspostaviti, to je po principima organske, ali ne treba koristiti svinjsko đubrivo direktno u proizvodnji povrća i voća, već se može odvojeno kompostirati i izneti na parcele gde će se recimo proizvoditi hrana za preživare, dakle ispusti i pašnjaci, pa se onda u sledećoj sezoni koristiti njihov stajnjak. Neki proizvođači iznesu svinjski stajnjak u šumarak, pa puste da se napravi sa opalim lišćem stelja, pa onda uz dodatak karbonata koriste to u proizvodnji.
   
Iz svega sto vidim dovoljno ucim i sve mi govori koliko vredim.

Van mreže Jovan Ličanin

  • Енергетичар
  • ****
  • Joined: Avg 2010
  • Lokacija: Zemun / Novo Selo
  • Korisničko ime: futurefarming
  • Poruke: 273
  • Age: 37
  • Lokacija: Zemun / Novo Selo
  • Karma: +3/-2
    • Imejl
Odg: KAKO DO SERTIFIKOVANOG ORGANSKOG PROIZVODA
« Odgovor #14 poslato: Jun 29, 2011, 09:04:32 posle podne »
Ovo sam pitanje postavio ne toliko zbog samog stajnjaka već iz želje da borbu sa travama u voćnjaku bar jednim delom prenesem na guske a muku sa krpeljima i drugim štetočinama na morke (biserke), pa me zanima koliko dana uoči berbe moraju da napuste voćnjak.
"Pametni ljudi govore o budućnosti, prosečni ljudi o svakodnevici a budale o drugima."