Autor Tema: Какве јабуке једемо  (Pročitano 721 puta)

Van mreže Goran Radovic

  • Добри дух
  • *****
  • Joined: Feb 2013
  • Lokacija: Beograd
  • Korisničko ime: goran_radovic
  • Poruke: 507
  • Lokacija: Beograd
  • Karma: +14/-1
  • Goran Radovic
    • Imejl
Какве јабуке једемо
« poslato: Mart 24, 2015, 11:51:07 posle podne »
Пре десетак година у Србији је доминирала сорта „ајдаред” са чак 70 одсто укупне производње, док је последњих година све мање ове а све више других сорти

До краја 2016. године потрошачи у САД ће имати прилику да пробају генетски модификоване јабуке које је развила једна канадска компанија. Ово воће отпорно је на труљење и не мења боју када се расече и њени творци сматрају је историјским пројектом, пренео је недавно „Њујорк тајмс”. Оваквих вести, макар према нашим законима који искључују производњу и дистрибуцију ГМО, у Србији још дуго неће бити и, без обзира на то како ко на то гледа, овдашњи потрошачи једу искључиво јабуке из традиционалне производње.

Само прошле године, која је била кишна, Србија је извезла око 160.000 тона јабука, и то у Русију 85 одсто и остатак у земље ЕУ. Увоз је знатно мањи, али је интензивиран у јануару и фебруару, показује статистика

– Имамо велики потенцијал за производњу свих врста воћа, а када је реч о јабуци све је више засада и произвођачи то врло озбиљно раде. Суштина је да када имате тржишта на која можете да извозите, то вам и не дозвољава ништа друго осим озбиљности у производњи. Са друге стране, не можете ни да угрозите друге земље, јер са наших 250.000 годишње производње, у најбољем случају, нисте ни приближно „јаки“ као једна Пољска, на пример, која годишње произведе 2,7 милиона тона јабука – каже Евица Михаљевић из Асоцијације „Плодови Србије”.

Према њеним речима, све више потрошача тражи декларације на увид и бира воће које купује и зато би, каже, требало инсистирати на томе да декларације буду видљивије, како у трговинама, тако и на пијацама.

– И даље је укус пресуђујући код наших потрошача. Ми имамо одличне, укусне и сочне јабуке. И када је реч о сортама, напредовали смо. Пре десетак година је на нашем тржишту доминирала сорта „ајдаред”, са 70 одсто тржишта, међутим сада је све мање ове сорте, а све више других јабука попут „златног” и „црвеног делишеса”, „бребурна” и „грени смита” – каже Михаљевић.

Извоз, иначе, расте, па је са 11.000 тона, колико смо извозили пре десетак година, данас стигао до 160.000 тона, што указује и на то да је сазрело време да се формира један институт или централно место на коме би сви произвођачи могли да се у сваком тренутку обавесте о стандардима, сортама и свему другом битном за производњу.

У „Делта аграру” имају одговор на то зашто су важне нове сорте и када је реч о потрошачима понудили су им и јабуке из премијум понуде, а то су три врсте такозваних клупских јабука – „моди”, „кику” и „пинк лејди”. Производња клупских јабука значи да ова компанија има потписан уговор о лиценци са власником бренда за ексклузивну производњу и дистрибуцију, што прати врло строга контрола.

– Јабука као што је „моди”, на пример, отпорна је на проузроковаче разних болести, па је и употреба пестицида у њеној производњи упола мања. Уговор са власницима лиценци заиста много обавезује, реч је о великим улагањима, али зато потрошач у сваком тренутку има гаранцију да је купио строго контролисан производ који је увек посебно упакован, има налепницу и прати га квалитет који не сме да се мења. „Моди” и „кику” производимо, а „пинк лејди” за сада имамо засађену на једном хектару и у току је пробна производња, да видимо да ли ће ово поднебље бити добро за њу, у шта не сумњамо. Она је иначе једна од најслађих јабука на свету – каже Јулка Тоскић, директор стручне службе и маркетинга „Делта аграра”.

„Делта аграр” под јабукама има 400 хектара на кима остварује готово половину укупне производње у Србији. Осим три клупске јабуке, производи и остале међу потрошачима познате сорте. Када је реч о квалитету, посебно истичу сертификат „Глобал геп” који гарантује квалитет.

– У последње две деценије смо сведоци повећане пажње светске јавности на тему безбедности хране. Ова тема иницирана је нарочито од стране економски развијених земаља, које су често и велики увозници пољопривредно-прехрамбених производа. Да би се све већи обим трговине пољопривредно-прехрамбеним производима из неразвијених и земаља у развоју контролисао и био ефикасан, јавила се потреба за стандардизацијом производње, производа, нарочито оних који потичу из горепоменутих земаља. Као резултат тога појављује се све већи број стандарда чији је циљ дефинисање и управљање безбедношћу хране која се налази у промету и доступна је крајњем потрошачу. Највећи број ових стандарда је приватног карактера, мада су неки дефинисани и званично, на међународном нивоу од стране Уједињених нација, то јест њене комисије „Кодекс алиментаријус” – каже Тоскићева.

Глобал ГАП стандард који има „Делта аграр” бави се управо контролом свих активности у процесу примарне пољопривредне производње, то јест у процесу добијања пољопривредних производа који се користе у свежем стању, али који се могу користити и за индустријску прераду.

Поред процеса производње он контролише и процесе бербе и непосредног руковања производима након бербе. При томе, под руковањем се не подразумевају активности обраде или прераде производа већ искључиво једноставне манипулативне активности (прање, калибрирање, складиштење, паковање, транспорт и сл.).

На питање како умирити потрошаче када је реч о коришћењу пестицида и њиховим остацима у воћу, јер медији о томе пишу сензационалистички, Тоскићева каже да нема разлога за бригу.

– Постоје лабораторије у Србији у које се пре бербе шаљу узорци у којима се контролише њихова исправност и, пре свега, остатак пестицида у њима. То тренутно раде две лабораторије, међутим било би добро да постоји национална референтна лабораторија. Иако код нас јабуке прођу све контроле пре извоза, на тржишту попут руског исте те јабуке прођу још ригорозније контроле, тако да је велика одговорност на произвођачима. Када је реч о трговинским ланцима, можемо са сигурношћу тврдити да ни једна јабука која није контролисана не може да иде у продају. Како је на пијацама и колико су строге контроле, то не знам – каже наша саговорница из „Делта аграра”.

„Моди” има „фејсбук” профил

Прва клупска јабука коју је почео да производи „Делта аграр” јесте „моди”. Власник лиценце је једна италијанска фирма, а јабука је име добила по великом сликару Модиљанију, чији су портрети обиловали  светлим и јарким бојама. Тако је трешњацрвена боја и боја ове јабуке. Она личи на делишес, али има чврсто месо плода и врло је сочна. У њеној производњи се користи упола мање пестицида, а и прва је јабука код нас која има и свој „фејсбук” профил и око 2.700 пратилаца.

У САД стиже ГМО

Америчке регулаторне власти одобриле су две врсте генетски модификованих јабука отпорних на труљење, успркос противљењу индустрије органске хране и осталих критичара који су покушали да спрече ту одлуку.

Управа за инспекцију Министарства пољопривреде одобрила је нове јабуке које је развила канадска компанија „Оканаган” уз образложење како је „мало вероватно да ће представљати ризик за пољопривреду због појачаног третирања пестицидима”.

Компанија планира да ове јабуке продаје под називима „арктик грени” и „арктик голден” и тврди да су идентичне обичним јабукама, осим што не труле.

– То је велика ствар за нас, једва чекамо да их понудимо потрошачима – рекао је директор компаније Нил Картер који је одлуку управе назвао историјском .

Генетски модификоване јабуке биће у мањим количинама доступне крајем 2016. и требаће још године да би постале широко доступне.

-----------------------------------------------------

Црвени делишес

Плодови су крупни, месо плода је жуто, покривено црвеном бојом која у пуној зрелости достиже тамноцрвену боју. Укусна је и сочна, слатка и ароматична. За ову јабуку утврђено је да садржи знатно више антиоксиданата него друге сорте.

Златни делишес

 Потиче из САД где је откривена 1890 године. Плод је крупан, конусног облика. Основна боја је зеленкасто-жућкаста, која у пуној зрелости прелази у златножуту. Изразито је слатког укуса са врло пријатном аромом.

Грени смит

Један од најславнијих извозних производа Аустралије. Откривена је тако што је случајно никла на аустралијској депонији смећа. Марија Ен Смит, бака која ју је пронашла, открила је да је јабука вишенаменска, односно одлична како за кување тако и за потрошњу у свежем стању. До шездесетих година 20. века била је синоним за јабуку. Ова помало необична јабука привлачи око својом бојом траве. Позната је као сорта за нетипична јабучарска подручја, попут Далмације, Истре и Барање.

Бребурн

Прво стабло ове сорте откривено је на Новом Зеланду педесетих година 20. века, а с временом је постала једна од најважнијих комерцијалних сорти јабуке и првокласна десертна јабука. Прва је модерна сорта јабуке која је укусом ближа старијим, класичним сортама. Хрскава је, није тврда и врло је сочна. Најукуснија је охлађена нешто испод собне температуре.

Гала

Ова атрактивна и врло ароматична јабука долази са Новог Зеланда. Комбинација је златног делишеса и сорте Cox’s Orange Pippina-а.  Благог је, слатког окуса и прави избор за децу.   
Јелица Антељ
објављено: 10.03.2015.

Van mreže Mladen Lazić

  • Добри дух
  • *****
  • Joined: Mar 2010
  • Lokacija: Subotica
  • Korisničko ime: segrt
  • Poruke: 1678
  • Age: 44
  • Lokacija: Subotica
  • Karma: +19/-0
    • Imejl
Odg: Какве јабуке једемо
« Odgovor #1 poslato: Mart 25, 2015, 08:20:38 pre podne »

Evo i video prilog:
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=F0FvdPUa5tg" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=F0FvdPUa5tg</a>