Autor Tema: Mark Bonfils - uzgajanje ozime pšenice  (Pročitano 4236 puta)

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2352
  • Age: 61
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Mark Bonfils - uzgajanje ozime pšenice
« poslato: Januar 17, 2011, 09:25:25 posle podne »
Mark Bonfils je ostao upamćen kao iskreni vizionar i pionir. Da bi uspeo da isproba sve svoje zamisli morao je da dodatno radi u fabrici što je i dovelo do njegove prerane smrti zbog slabašnog zdravlja. Iza Marka je ostalo 10-tak brošurica do kojih je teško doći.  Razvio je metodu uzgajanja ozime pšenice bez oranja. Sama metoda, naizgled jednostavna, dosta je specifična - od određene vrste pšenice, vremena kada se seje, itd. Ipak ima dosta uzgajivača koji su uspeli da slede ovu metodu. Iz nekih razloga sve specifičnosti čuvaju se kao tajne!?



Oko letnjeg Svetog Jovana u polje bele deteline sadi se na svakih 80cm po jedno zrno pšenice. Reč je o sortama koje su se koristile pre 1850. godine, tj. koji nisu ukrštane.



Nakon košenja deteline u avgustu ili septembru pšenica nesmetano raste.





Zimski izgled pšenice



U proleće pšenica je dovoljno visoka da je detelina ne može "ugušiti".






Ozima pšenica pred sazrevanjem - klas doseže visinu i do 165cm.
« Poslednja izmena: Jun 29, 2016, 06:42:26 pre podne od strane Zoran Petrov »
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Mladen Lazić

  • Добри дух
  • *****
  • Joined: Mar 2010
  • Lokacija: Subotica
  • Korisničko ime: segrt
  • Poruke: 1678
  • Age: 44
  • Lokacija: Subotica
  • Karma: +19/-0
    • Imejl
Odg: Mark Bonfils - uzgajanje ozime pšenice
« Odgovor #1 poslato: Januar 18, 2011, 08:09:51 pre podne »
Hvala Zorane, zvuči odlično! Kao uostalom i Fukokina metoda.

Pronađoh jedan kraći opis ove tehnike na engleskom
http://permakultur.net/texte/wiweiz/index.html


Duži tekst na njemačkom (možda neko ko ima volje i poznaje ovaj jezik da nam predstavi o čemu se radi)
http://www.selbstversorgerforum.de/perma/Methode_MarcBonfils.pdf

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2352
  • Age: 61
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Mark Bonfils - uzgajanje ozime pšenice
« Odgovor #2 poslato: Januar 18, 2011, 08:18:47 pre podne »

Pronađoh jedan kraći opis ove tehnike na engleskom
http://permakultur.net/texte/wiweiz/index.html


Ovaj link ne radi. Zamoliću Nadu ako može da prevede jedan kraći tekst ali bojim se da će, ukoliko neko odluči da primeni ovu metodu naneti više štete nego koristi.
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Mladen Lazić

  • Добри дух
  • *****
  • Joined: Mar 2010
  • Lokacija: Subotica
  • Korisničko ime: segrt
  • Poruke: 1678
  • Age: 44
  • Lokacija: Subotica
  • Karma: +19/-0
    • Imejl
Odg: Mark Bonfils - uzgajanje ozime pšenice
« Odgovor #3 poslato: Januar 18, 2011, 08:35:20 pre podne »
Evo jedan drugi:
http://www.scribd.com/doc/23723659/Nat-Ag-Winter-Wheat-in-N-Europe-by-Marc-Bonfils


Vidim da ovaj link odranije ne radi,malo pre je bilo ok.
Nema veze pošto sam već skinuo članak evo ga sada ovde
http://www.scribd.com/doc/47064579/Fukoka-Bonfils-method

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2352
  • Age: 61
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Mark Bonfils - uzgajanje ozime pšenice
« Odgovor #4 poslato: Januar 18, 2011, 08:44:01 pre podne »
Ovaj prvi link je bolji od drugog, mislim, informativniji je. Tekst iz prvog linka već je poslat Nadi na prevođenje.
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Mladen Lazić

  • Добри дух
  • *****
  • Joined: Mar 2010
  • Lokacija: Subotica
  • Korisničko ime: segrt
  • Poruke: 1678
  • Age: 44
  • Lokacija: Subotica
  • Karma: +19/-0
    • Imejl
Odg: Mark Bonfils - uzgajanje ozime pšenice
« Odgovor #5 poslato: Januar 18, 2011, 09:09:57 pre podne »
Odlično Zoki

Imamo i premiju ali na francuskom  :)

Marc Bonfils' Agricultural Research
http://picasaweb.google.com/souscayrous/MarcBonfilsAgriculturalResearch#

A selection of scanned pages from the work of Marc Bonfils. Known for his work on Winter Wheat, these pages include many other areas, especially Fruit Trees, Beekeeping and the reasons for the growing infertility of agricultural soils.

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2352
  • Age: 61
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Mark Bonfils - uzgajanje ozime pšenice
« Odgovor #6 poslato: Januar 18, 2011, 09:15:14 pre podne »
Da, znam za to. U kontaktu sam Đemijem i od njega sam dobio fotografije.
« Poslednja izmena: Maj 01, 2011, 09:01:08 pre podne od strane Zoran »
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Nemanja Petrovic

  • Енергетичар
  • ****
  • Joined: Dec 2010
  • Lokacija: Krusevac-Beograd
  • Korisničko ime: Nemanja_st01_58
  • Poruke: 281
  • Age: 39
  • Lokacija: Krusevac-Beograd
  • Karma: +3/-1
    • Imejl
Odg: Mark Bonfils - uzgajanje ozime pšenice
« Odgovor #7 poslato: Mart 30, 2011, 04:10:37 pre podne »
U mome selu postoji obicaj da se u ozimi jecam ili psenicu koji su retko nikli seje crvena detelina u februaru mesecu i tako se nekako nadoknadi to retko nicanje i sprece korovi da zasene tu zitaricu. Mada kod nas retko nicanje znaci mnogo manje razmake nego ovo 80cm ovde a i princip je suprotni :)

Van mreže Nada Skondric

  • Закоровљен
  • **
  • Joined: Mar 2010
  • Poruke: 78
  • Karma: +10/-0
Odg: Mark Bonfils - uzgajanje ozime pšenice
« Odgovor #8 poslato: Maj 01, 2011, 03:08:32 posle podne »
PRIRODNA POLJOPRIVREDA: OZIMA PŠENICA U SEVERNOJ EVROPI PO METODI FUKUOKA-BONFILS


Ovo je metoda koja je prilagođena letnjem i zimskom solsticijumu.
Seme pšenice se seje na podlozi od višegodišnje deteline oko Ivanjdana – 21. juni. Pšenica klija i razvija brojno i duboko korenje pre mirovanja tokom zime, posle napornog rada na asimilaciji zahvaljujući aktivnosti bakterija u zemljištu (N, P, Mg, K, i mikroelemenata) i posebno intenzivne fotosinteze lišća (C) tokom leta i jeseni.
Kada zima prođe pšenica je spremna da cveta i razvija zrno bez smetnji, da bi tokom sredine leta ponudila svoje bogato klasje.
Sadnice na razdaljini od 60 cm, u bilo kom pravcu, ne iscrpljuju se u međusobnom nadmetanju za hranom, postižući takvo zdravlje da pšenica može ponovo da rađa sama od sebe nekoliko uzastopnih godina. Ponovo se seje na Ivanjdan na poljima koja su dosegla svoju zrelost bele deteline.
Ovaj izbalansirani sistem može dostići prinos od preko 10.000 kg svake godine. Videćemo koja je najbolja praksa u lancu transformacije koji ide od prihvata minerala do stavljanja u službu čoveka i/ili životinje, prolazeći putem obnavljanja minerala i rastućeg obogaćenja zemlje od strane mikroorganizama i kišnih glista.
Nastojaćemo da sledimo celokupan ciklus, imajući na umu tri tačke koje obrazuju njegovu izvornost: rano – otvoreno – površinsko sejanje, bez obrade zemlje.

Poštovanje procesa života zemljišta

Zemljište, koje je korenje dobro iskoristilo i koje je neprekidno prekriveno mekim prekrivačem od od slame i deteline, skriva moćan život. Bakterijska masa se može proceniti na 6,5 tona po hektaru i ona kišnih glista na 1 tonu po hektaru. Ukoliko se pažljivo uzme u obzir da život bakterije traje mesec dana, sledi da godišnja proizvodnja bakterijskih otpadaka može biti otprilike oko 80 tona po hektaru.
Ovo obrazuje, zajedno sa delovanjem mineralizacije, osnovu visokog prinosa žitarica. U pitanju je neprekidna proizvodnja minerala koje biljka neposredno asimiluje, kao i organske materije koje na povoljan način izgrađuju zemlju stvaranjem postojanih agregata.
Korenje ima koristi od obilnog i ravnomernog unošenja mineralnog (osmotskim dozama u poređenju sa hemijskim đubrivom) isto kao i od strukture zemljišta koja je spremna za korišćenje. Ono deluju u dubini i svaki mrtav koren je cev kojom mlado korenje biva sprovođeno, prehranjivano od strane njihovih raspadajućih roditelja. Zemljišni sloj rezervi vlažnosti i minerala se poboljšava iz godine u godinu. Dopune se više ne gube. Humus i organske materije više ne propadaju beskorisno u oksidaciji niti se zakopavaju preduboko kao kada se zemlja obrađuje. Gubljenje vlage praktično ne postoji zahvaljujući zajedničkom dejstvu prekrivača od slame, spoja načinjenog od humusa i ilovače i korenja koje zadržava vodu i minerale. Kako je tlo pokriveno, erozija je takođe praktično eliminisana. Ovih nekoliko tačaka su važne, ne samo u pogledu rasta pšenice već takođe uzimajući u obzir okruženje (nitrati) i ugroženo nasleđe koje sačinjava naše tlo.
Biljke koje žive u opisanom okruženju bolje podnose sušu i ekstremne temperature, iako se u vlažnim periodima zagrevanje zemlje zračenjem može usporiti.
Vodeni tok je zahvaljujući kapilarnosti bolje očuvan nego kada se zemlja obrađuje. Klijanje se javlja brže i izreka da „okopavanje vredi više nego dva zalivanja” je preokrenuta jer prekrivač od slame izvrsno igra ulogu tankog sloja okopane zemlje.

Udisanje

Pšenica je jedna od najsnažnijih biljaka koje postoje. Pokazatelj njenog takmičarskog duha prevazilazi trave i krstašice ukoliko se poseje rano. Stoga njoj nema goreg neprijatelja od nje same. Njena povezanost sa belom detelinom teži optimalnom zauzimanju zemljišta. Ne pruža priliku drugim vrstama da budu smetnja, što ne isključuje diskretno, pa čak korisno ili estetsko prisustvo, na primer, različka.
Pšenica se seje ispod prekrivača od slame u dodiru sa zemljom. Ne suviše duboko, da bi imala kratak rizom ili nikakav. Pšenica će izbeći štetno dejstvo bakterija čije je omiljeno mesto podzemna stabljika. S druge strane, seme će brzo pustiti izdanke sa strane i na taj način imati više koristi od istog obilja toplote i svetla u kombinaciji sa vlagom., štedeći vreme koje bi se inače upotrebilo za obrazovanje i klijanje rizoma u dubini.
Krajem jula, početkom avgusta se može videti bujanje i eksponencijalni, ubrzani rast. Pšenica u fazi razvijanja 7 listova ubrzava svoj razvoj i nagomilava zalihe u korenju. Ova zanimljiva faza se najbolje obrađuje ranom setvom, jer se tada odigrava sa dovoljno sunčeve svetlosti. Svetlosna energija je zarobljena na posebno efikasan način: povezanost retke, tek nikle žitarice sa pokrivačem bele deteline ponaša se kao prava svetlosna zamka, zadržavajući deo svetlosti koji se obično reflektuje. Folijarni pokazatelj (odnos površine lista / zauzete površine tla) ove dve biljke zajedno je veći nego njihov pojedinačni prosek kada rastu odvojeno. To je druga prednost povezivanja u odnosu na rotaciju.
Posredstvom fotosinteze koja se odvija u lišću, pšenica se hrani ugljenikom da bi sintetizovala šećer (skrob), energetsku rezervu korišćenu prilikom disanja. Zahvaljujući dobrom izlaganju njenih listova (otvoreno sejanje) ona ima vremena (rano sejanje) da otvori čak do 25 listova pre zimskog mirovanja. Bokorenje pšenice je stoga uočljivo, kao i ožiljavanje.
Ovom metodom izbegava se nedostatak ugljenika, koji prisiljava pšenicu, da bi nadoknadila nedostatak sunčeve svetlosti, da potroši isuviše energije na razvoj lista na račun ožiljavanja. Zdrav i jak koren savršeno koristi mineralizaciju organske materije i sezonsku produkcija azota od strane čvorova korena deteline, što je na vrhuncu tokom leta i jeseni. Ona takođe omogućava odbranu od mogućeg viška jesenjih padavina.
Između letnjeg solsticijuma i zimskog solsticijuma, pšenica, kojoj pomaže bela detelina, uglavnom sprovodi asimilaciju i gomila rezerve energetski bogate materije (skrob) i potencijalnog izgrađujuće materije (albumin).
Kako se dani skraćuju i vreme postaje hladnije, pšenica usporava svoj metabolizam i potom provodi zimu osnažena i u snu.

Izdisanje

Pri kraju zime, pšenica koja je prošla kaljenje može da otpočne cvetanje. Tada živi od rezervi nakupljenih prethodne godine. Ovo je neophodno u proleće, jer je bakterijska aktivnost još uvek hladne zemlje ograničena i ne obezbeđuje dovoljnu prehranu.
Prinos od kultivacije biće funkcija nekoliko činilaca:

broj biljka po jedinici površine
broj klasja po biljci
broj klasića po klasu
broj zrna po klasiću
jedinična težina zrna

Iz sledeće tabele može se videti kako se u prirodnoj poljoprivredi utiče na te elemente u poređenju sa konvencionalnim metodama:

   Konvencionalna   INRA ogled   Bonfils metoda
Broj zrna/m²   350   80-100   3-4 1,5-2
Količina zrna/ha   160-180 kg   40-50 kg   1,5-2 kg 0.7-1,5 kg
klas/biljka   0-3   5-7   100-150 200-300
klasić/klas   12-15   18-20   35
zrno/klasić   1-3   2-5   7
Kvalitet zrna   Lako zrno   Nešto teže zrno   Teško zrno

Broj klasja po biljci pre svega zavisi od izdanaka koji se podstiču otvorenim, ranim sejanjem. Broj klasića zavisi od početka cvetanja i sledećih faza kao i od drugih činilaca. U fazi A, vrh glavnog izdanka iznosi gotovo pola milimetra. Ova faza se odigrava u februaru-martu kada dan dostiže dužinu 11-12 časova. Kada se odigrava faza B, 15 do 40 dana kasnije (klas je tada dugačak 1cm), početni prstenovi klasića počinju da se obrazuju na vrhu. Sledi faza ispravljanja kada vrh, koji je dugačak 1,5 mm, sadrži onoliko pristenova koliko i klasića. Razvijanje je sledeće, prašnik se izdužuje i tučak se razvija sve do oplođenja (fertilizacije). U tom trenutku težina tučka određuje maksimum težine koju sazrelo zrno može da dostigne. Posle oplođenja seme obrazuje slojeve omotača ili, drugim rečima, postoji visoka stopa ćelijskog rasta. Kada su se ti omotači obrazovali, seme akumulira skrob i druge rezervne materije, donesene kao relevantne supstance od strane biljnog soka iz drugih delova biljke. Ova faza asimilacije je poznata kao „nalivanje vode” jer težina vode ostaje ista tokom 10-15 dana dok se akumulira suva materija. Suva materija smenjuje vodu, jer je seme tada dostiglo zrelost.
Od faze A do fertilizacije (uspinjanja) neophodno je uredna i zadovoljavajuća ishrana. To omogućava obrazovanje najvećeg mogućeg broja klasića i da se tučci uspešno obrazuju. Svaki klasić sadrzi 9 potencijalnih cvetova od kojih će najviše 5 doseći zrelost, ređe više od toga.
Svaki stresni faktor, kao nedostatak svetla, suviše gusto sejanje, iznenadno dodavanje đubriva (osmozni šok), višak toplote, rizikuje ubrzanje razvoja pa tako ugrožava mogućnost obrazovanja klasja, klasića i plodnika. Što je veći tučak pri oplođenju, veće će biti zrno prilikom žetve.
Razmaknuto zasejana pšenica štedi energiju koja se troši na slamu i ne suši se zbog nedostatka svetla. To je čini otpornijom na bolesti, na poleganje i isušivanje. Demoni bolesti i poleganja užasnuto se povlače pred prizorom srećnih polja pšenice koja pucaju od zdravlja. Oni gotovo da mogu da se zaborave. Demon isušivanja, mada prisutniji, ne treba da nas suviše uplaši. On zahvata pšenicu kada jako sunce pri visokim temperaturama uzrokuje isparavanje tako mnogo vode kroz vrhove da je ostatak biljke zaobiđen. Stubovi vode prisutni u sudovima stabljika su isparili, pumpa se ispraznila.
Ovo je manje moguće ako je ožiljavanje duboko a stabljike kratke. Ukoliko se to odigra tokom obrazovanja omotača, veličina zrna je time fiksirana. Njegov izgled će biti normalan ali mali. Tokom „nalivanja vode” isušivanje ometa asimilaciju suve materije. Zrno ce postati smežurano zbog gubitka vode i nedostatka biljnog soka. Ranim sejanjem je podjednako umanjen taj rizik pre sazrevanja. Pšenica može započeti cvetanje po završetku zime. To nije uvek slučaj sa kasnim sejanjem, kada se pšecnica budi i ponekad mora i da krene sa izdancima (bokorenjem), uprkos nekoliko malih listova.

Drveće takođe ima svoje mesto

Kada ste jednom proživeli ciklus kakav je ovde opisan, bez sumnje ćete poželeti da vidite kako drveće raste na vašem polju. Njima će biti drago da se pridruže posebno ako su dobro izabrana.
Počeće da rade na pomaganju detelini u asimilaciji azota (mahunarke ili slično). Svojim dubokim korenjem mogu rastvoriti matičnu stenu i doneti mnogo mikroelemenata i plemenitih minerala koje drveće širi unaokolo svojim lišćem. Oni vrše drenažu zemlje ukoliko je povremeno natopljena, istovremeno sprečavajući ispiranje zemljišta.
Mora da se obezbedi razmak jednog od drugog (15-20 m) i njihovo lišće mora da bude proređeno da ne bi otimalo mnogo svetla.
Pšenica će spremno rasti u njihovom podnožju, podstićući vas, kada budeti imali vremena posle ručka, da se tu povučete da bi varili u miru i zahvalnosti.

Vrste

Idealna mahunasta biljka pokrivanje zemljišta jeste domaća bela detelina. Može da bude pogodan i komercijalni tip. Za suvu klimu hmeljasta lucerka (medicago lupulina) može biti pogodna. Trebalo bi da se poseje oko 5 kg po hektaru.
Pšenica (ili druge žitarice) treba da imaju strogo zimski karakter. Ne sme razvijati klas pre zime. Tražite snažne vrste (dugačku stabljiku, duboko korenje, snažne izdanake) i kasno sazrevanje. Pšenica i ječam se prilagođavaju glinenom i krečnom zemljištu. Pšenica i raž rastu na kiselom zemljištu. Ovas traži lagano zemljište i blagu, primorsku klimu. Ne ispod temperature od -10 C. Sejati 2 kg po hektaru ili 80 x 80 cm razmaka za vrlo jake vrste (Triticum turgidum L) ili za pšenicu Capitole 50 x 50 cm.
Drveće: bagrem (robinia pseudoacacia); glinovito-krečnjačko zemljište; pazite na trn - jova, razne vrste za vlažno zemljište.

Da se ponovo kultiviše livada: ne orati niti kopati

- posejati detelinu u aprilu
- pšenicu u junu (od 15. do 30.)
- kositi livadu kada ode u seme
   - ponovo posejati detelinu u leto i jesen ukoliko je krenulo loše u svakom slučaju pšenica će rasti





« Poslednja izmena: Maj 01, 2011, 04:36:53 posle podne od strane Zoran »

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2352
  • Age: 61
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Mark Bonfils - uzgajanje ozime pšenice
« Odgovor #9 poslato: Maj 01, 2011, 04:09:57 posle podne »
Hvala!

Evo i slike koja prati skraćenu verziju ovog teksta.



Važno je još jednom ukazati da ovaj tekst nije recept za sejanje već jedan površan opis same metode. Zato ko god želi da je isproba neka to uradi na maloj površini da smanji rizik od neuspeha.
« Poslednja izmena: Maj 01, 2011, 04:36:15 posle podne od strane Zoran »
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Mladen Lazić

  • Добри дух
  • *****
  • Joined: Mar 2010
  • Lokacija: Subotica
  • Korisničko ime: segrt
  • Poruke: 1678
  • Age: 44
  • Lokacija: Subotica
  • Karma: +19/-0
    • Imejl
Odg: Mark Bonfils - uzgajanje ozime pšenice
« Odgovor #10 poslato: Maj 02, 2011, 12:04:22 posle podne »
Bravo, veliko hvala za ovaj prevod!

Koje sorte pšenice a da su dostupne kod nas bi bile pogodne za ovakav uzgoj. Ako se uzme ovaj podatak da su se koristile pre 1850. godine, tj. da nisu ukrštane?

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2352
  • Age: 61
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Mark Bonfils - uzgajanje ozime pšenice
« Odgovor #11 poslato: Maj 02, 2011, 12:14:02 posle podne »
Kod nas nema nista dostupno! Inace sorta Banatka bi bila pravi izbor.
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Mladen Lazić

  • Добри дух
  • *****
  • Joined: Mar 2010
  • Lokacija: Subotica
  • Korisničko ime: segrt
  • Poruke: 1678
  • Age: 44
  • Lokacija: Subotica
  • Karma: +19/-0
    • Imejl
Odg: Mark Bonfils - uzgajanje ozime pšenice
« Odgovor #12 poslato: Maj 03, 2011, 08:52:09 pre podne »
Da li bi spelta imala šanse na ovaj način?

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2352
  • Age: 61
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Mark Bonfils - uzgajanje ozime pšenice
« Odgovor #13 poslato: Maj 03, 2011, 09:18:44 pre podne »
Kod nas nema nista dostupno! Inace sorta Banatka bi bila pravi izbor.

Banatka je iskorenjena inače je izvrsna za hleb, tvrda, crvena pšenica.

Što se tiče spelte ili krupnika teško je reći. Osobine ozime pšenice treba da budu da je otporna na zimu, sušu i da raste visoko. Sve što Banatka ima.
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Mladen Lazić

  • Добри дух
  • *****
  • Joined: Mar 2010
  • Lokacija: Subotica
  • Korisničko ime: segrt
  • Poruke: 1678
  • Age: 44
  • Lokacija: Subotica
  • Karma: +19/-0
    • Imejl
Odg: Mark Bonfils - uzgajanje ozime pšenice
« Odgovor #14 poslato: Maj 03, 2011, 01:27:59 posle podne »
Teško poverovat da smo dopustili tako nešto...

Možda nam se ipak posreći pa  odnekud dođe par zrna skrivenih i od Boga i od ljudi. :-\

Ne znam kakva je situacija sa ostalim zemljama u regionu kad su stare sorte pšenice i ostalih žitarica u pitanju.
Možda bi vredilo kontaktirati rusticu iz HR, društvo koje se bavi starim sjemenima u HR.
http://rustica.hr

Na njihovom sajtu između ostalog stoji i
"Inače: zainteresirani smo za suradnju sa ekopoljodjelcima koji uzgajaju ili bi uzgajali stare sorte kukuruza, raži, pšenice; ječam, pir, kamut, heljdu, proso..."