Autor Tema: Заједништво и задругарство  (Pročitano 1281 puta)

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2352
  • Age: 61
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Заједништво и задругарство
« poslato: Jun 13, 2013, 11:04:18 posle podne »
...
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2352
  • Age: 61
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Заједништво и задругарство
« Odgovor #1 poslato: Jul 10, 2013, 11:15:56 posle podne »
Život koji mi poznajemo i koji je tako savršeno prilagođen našem postojanju, u svim svojim oblicima i njihovim međusobnim odnosima nosi sa sobom poruku koju čovečanstvo polako i postepeno otkriva. Taj život koji u svojoj pojavnosti može da bude ne samo suroviji već potpuno razarajući za naše bivstvovanje na ovoj planeti potvrđuje se kroz postojanje predela na našoj Zemlji koji su krajnje nepovoljni za naš život ili u neposrednom svemiru oko nas.

Dve spoznaje nisu prožele većinski deo svesti čovečanstva - spoznaja o nedeljivosti života i da sva naša delovanja, menjanja i poigravanja sa tim nama naklonjenim oblicima života mogu da dovedu do nepovratnih poremećaja koji za posledicu mogu da imaju naš vlastiti nestanak.

Svo to međuprožimanje života koje se tako lepo vidi na livadi gde nebrojne biljke rastu jedna pored druge, gde se njihovi koreni prepliću u potrazi za hranom, sa insektima i mikroorganizmima koji svaki predano radi svoj posao - sve to govori o jednom velikom ritmičnom skladu koji se odvija u svakom trenutku ispred naših očiju.

U svemu tome nekako nam teško polazi za rukom ne samo da sagledamo to zajedništvo već i između nas ljudi to zajedništvo ne ide lako. To je još uvek za nas velika tajna kako i zašto smo mi ljudi međusobno povezani, zašto nas okolnosti uporno navode da budemo upućeni jedni na druge? Ima bezbroj primera kada je to zajedništvo, milom ili silom, postojalo. Ali ipak, obrni, okreni, u najboljem slučaju to zajedništvo pretakano je u porodice.

Da prepričam Štajnera, krvno srodstvo kakvo srećemo kod Jevreja zamenjuje duhovno srodstvo i verovatno se svako susreo sa tom činjenicom da mu je neki stranac po duhu i stremljenjima bio bliži od roda rođenog. Značaj Štajnerove primedbe je u tome što ona omogućava da se to zajedništvo zaista uspostavi između ljudi - za razliku od krvnog srodstva gde je podela veoma jasna između klanova.

Taj težak zadatak je ispred nas. Ponekad je nekome lakše voleti psa nego čoveka na ulici. Tako neko, naizgled,  lakše razume potrebu da se očuva zdrava životna sredina, nego da uspostavi zajedništvo sa svojom okolinom, sa ljudima onakvim kakvi oni jesu.

nastaviće se..
« Poslednja izmena: Januar 13, 2014, 06:10:58 posle podne od strane Zoran Petrov »
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže sanja pupin

  • Биодинамичар
  • ***
  • Joined: Jan 2013
  • Lokacija: Idvor
  • Korisničko ime: sanja.pupin@yahoo.com
  • Poruke: 249
  • Lokacija: Idvor
  • Karma: +9/-0
    • Imejl
Odg: Заједништво и задругарство
« Odgovor #2 poslato: Jul 11, 2013, 01:45:40 pre podne »
Prelepa zapažanja…

Citat
„Ponekad je nekome lakše voleti psa nego čoveka na ulici. Tako neko, naizgled,  lakše razume potrebu da se očuva zdrava životna sredina, nego da uspostavi zajedništvo sa svojom okolinom, sa ljudima onakvim kakvi oni jesu.“

- Sećam se jednog zanimljivog predavanja o viktorijanskom periodu (kad je u pitanju engleska književnost). Jedna od bitnih karakteristika tog perioda jeste licemerje društva, npr. viktorijanci su, većinom, bili ljudi koji su udobno zavaljeni u svojim foteljama čitali „tugaljive“ pesme o ljudskoj nesreći i nepravdi i, navodno, nadahnjivali se takvom poezijom, dok bi u njihovom susedstvu neko mogao i da umre od gladi, a oni to ne bi ni primetili.

Ta ideja je fino prikazana u genijalnoj britanskoj seriji za decu „Horrible Histories“ ili, kako je kod nas prevedeno- „Otkačena istorija“. Humor sa dodatkom blage ironije ostavlja knedlu u grlu svakom čoveku koji odgleda ovu scenu:

www.youtube.com/watch?v=fjDAZREZ6SE

(Ukoliko se nekome dopada engleski humor, a u školi je učio samo ruski  :), prevod je u folderu „Malo smejanja“ da ne bih kvarila ovu poeziju).

Postoji jedna lepa rečenica- Zajedno smo ako smo ZA JEDNO.

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2352
  • Age: 61
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Заједништво и задругарство
« Odgovor #3 poslato: Jul 13, 2013, 09:16:50 pre podne »
Svesno uočavanje povezanosti sveživućih procesa i oblika, za razliku od nesvesnih uronjenosti ljudi, seljaka tokom prošlih vekova, javilo se kod pojedinaca na prelomu XIX i XX veka. Ljudi kao Sir Albert Howard, Eve Balfour, itd. u svojim delima postavili su osnove onoga što se danas zove organska poljoprivreda - skup ljudskih, nesvesnih saznanja, kao npr. korišćenje plodoreda, sa uvidom u održivost poljoprivredne proizvodnje jedino kroz održivost sveopšteg života!

U to vreme pojavio se i Rudolf Štajner, koji je sa svojim uvidom dao jedno potpuno novo objašnjenje sveprisutnih, vidljivih i nevidljivih životnih procesa. Taj njegov uvid, tokom proteklih 100 godina, dobijao je sve više više pristalica ali je daleko od toga je prihvaćen od većine poljoprivrednika koji se bave organskom poljoprivredom a od još manjeg broja ljudi da je i shvaćen!

Na sreću, pojava koncepta permakulture, predstavlja taj neophodni međukorak između jednostrane organske materijalističke poljoprivrede i potpune, sveobuhvatne biodinamičke poljoprivrede. Permakultura, pojam u širem smislu te reči koji obuhvata i ljude koji su živeli i pre nego što se ovaj termin odomaćio, kao npr. Yeoman (http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=1125.msg5598#msg5598) ili kineski Feng Shui,  uvodi u sam sistem poljoprivrede prepoznavanje uticaja i delovanja onih sila u prirodi koje su do tada često bile zanemarivane ili čak te dublje veze nisu bile uopšte primećene. To dublje sagledavanje sveopštosti, sveprožimajućeg života otvorilo je mogućnost za još dublje sagledavanje, ovog puta mesta i uloge čoveka u prirodi, tj. u poljoprivredi. Ta mogućnost, uz delimičnu pomoć osnovnih postavki biodinamičke poljoprivrede odškrinula je vrata velike tajne, smisla našeg samog postojanja.

nastaviće se...
« Poslednja izmena: Januar 13, 2014, 06:11:40 posle podne od strane Zoran Petrov »
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Mita Filipov

  • Енергетичар
  • ****
  • Joined: Nov 2010
  • Korisničko ime: Gardener
  • Poruke: 258
  • Karma: +8/-2
    • Imejl
Odg: Заједништво и задругарство
« Odgovor #4 poslato: Jul 13, 2013, 12:51:21 posle podne »
Заједништво подразумева и давање,врло често неповратно.Већина није за то спремна а истини за вољу ни научена.Лакше је и лепше само примати а то у стварном животу није увек тако.
Ако би такво стање пресликали на задругарство не чуди зашто се задруге у данашње време распадају,по правилу на ружан начин.
На сву срећу још има широкогрудих,широкосвесних,вредних и поштених особа спремних на сарадњу па нам је живот у том смислу и лакши и лепши.

Van mreže nenad popovic 63

  • НПК
  • *
  • Joined: Dec 2010
  • Korisničko ime: nenad
  • Poruke: 1
  • Karma: +0/-0
    • Imejl
Odg: Заједништво и задругарство
« Odgovor #5 poslato: Jul 13, 2013, 10:29:57 posle podne »
zajedništvo između ostalog podrazumijeva da pojedinac svoje Ja zamijeni sa Mi.najčešće
 problem nastaje zbog toga što je Ja još uvijek ja

Van mreže sanja pupin

  • Биодинамичар
  • ***
  • Joined: Jan 2013
  • Lokacija: Idvor
  • Korisničko ime: sanja.pupin@yahoo.com
  • Poruke: 249
  • Lokacija: Idvor
  • Karma: +9/-0
    • Imejl
Odg: Заједништво и задругарство
« Odgovor #6 poslato: Jul 13, 2013, 11:07:33 posle podne »



Kako izgraditi trajnu vezu:

1. Isecite po tačkastoj liniji.
2. Okrenite za 180 stepeni.

(Ovako se od engleske reči „ME“ = „JA“ dobija „WE“ = „MI“.)   :)

Van mreže Mladen Lazić

  • Добри дух
  • *****
  • Joined: Mar 2010
  • Lokacija: Subotica
  • Korisničko ime: segrt
  • Poruke: 1678
  • Age: 44
  • Lokacija: Subotica
  • Karma: +19/-0
    • Imejl
Odg: Заједништво и задругарство
« Odgovor #7 poslato: Jul 14, 2013, 04:48:47 posle podne »
Hvala vam za ove veoma inspirativne reči...

Svojevremeno duboko me se dojmila knjiga Skot Peka "Drugačiji put" koja govori o izgradnji zajednice. Pre nekoliko godina postavio sam nekoliko zanimljivih pasusa iz te knjige na jedan drugi forum, pa ću ovom prilikom da ih zalepim i ovde.

Ovo je uvodna priča, na početku knjige.

-----------------------------

Ovo je priča, možda mit.Tipično za mitološke priče, ima mnogo verzija.Takođe, tipično, izvor priče koju ću vam ispričati je nepoznat. Ne mogu se setiti da li sam je čuo ili je pročitao gdje i kada. Šta više, nisam svestan ni preinačenja koja sam sam učinio. Jedino što zasigurno znam je da sam do nje došao kada je već imala naslov. Ona se zove „Rabinov dar“.

RABINOV DAR

Priča je o manstiru koji je zapao u tešku situaciju. Kao rezultat proganjanja manastira u sedamnaestom i osamnaestom veku i pojave sekularizma u devetnaestom, nekada veliki red izgubio sve svoje podružnice, i bio desetkovan da je jedino matična kuća, koja je takođe odumirala, opstala sa opatom i još četvoricom sedamdesetogodišnjaka. Jasno je da je to bio red koji je odumirao.
U gustoj šumi koja je okruživala manastir postojala je jedna koliba koju je rabin iz obližnjeg grada koristio za svoj samotnjački život. Tokom mnogih godina posvećenih molitvi, stari monasi su postali pomalo vidoviti, tako da su uvek mogli da osete kada bi se rabin vratio u svoj samotnjački stan.“Rabin je u šumi, rabin je opet u šumi!“, šaputali bi jedan drugome. Kako se mnogo brinuo zbog odumiranja reda, opatu je bilo palo na pamet da poseti samotnjačku kolibu i da upita rabina da li kojim slučajem može da ponudi neki savet koji bi mogao da spase manastir.

Rabin je dobrodošlicom pozdravio opata u svojoj kolibi. Ali kada je opat objasnio cilj svoje posjete, rabin je mogao jedino da suosjeća sa njim. „Znam kako je to“ uzviknuo je „duh iščeznuo iz ljudi. I to u mom gradu.Gotovo da niko više ne dolazi u singogu.“ I tako su stari opat i stari rabin zajedno plakali. Onda su zajedno pročitali neke dijelove Tore i tiho razgovarali o dubokim smisaonim stvarima.Vreme je prolazilo i opat je morao da krene. Zagrlili su se.“Divno je to što smo se upoznali posle ovoliko godina, ali ja još nisam ispunio cilj svoje posete. Postoji li nešto što bi mi mogao reći, neki savet koji bi mi pomogao da sačuvam manastir?“ reče opat.
„Ne, žao mi je. Nemam nikakav savet da ti dam. Jedino što ti mogu reći je da je Mesija među vama“, reče rabin.
Kada se opat vratio u manastir, ostali monasi ga okružiše, „Pa šta reče rabin?“
„Nije nam mogao pomoći. Samo smo plakali i čitali Toru zajedno. Jedinu stvar koju je rekao, baš kada sam polazio i to pomalo tajanstveno jeste da je Mesija jedan od nas. Ne znam ni šta je mislio“, ispričao im je opat.

Danima, nedeljama i mjesecima koji su sledili, stari monasi su razmišljali i pitali se da li postoji nekakav zančaj u rabinovim rečima. Mesija je jedan od nas? Da li je moguće da je mislio na nekog od nas u manastiru? U tom slučaju koji od nas? Da li je to opat? Da, ako je na nekoga mislio, verovatno je mislio na oca opata. Bio je naš vođa čitavu generaciju. S druge strane možda je mislio na brata Toma. Brat Tom je sigurno sveti čovek. Svi znaju da je Tom čovek prosvetljenja. Sigurno nije mislio na brata Elreda. Elred je tako tvrdoglav ponekada. Ali kada porazmislim o svemu, iako je trn u oku ljudima, kada se svega prisetiš, Elred je uvek bio u pravu. Možda je rabin mislio na brata Elreda. Ali sigurno ne na brata Filipa. Filip je tako pasivan, niko i ništa.Ali onda gotovo misteriozno, on ima dar da ti se nađe baš kada ti je potreban. On se gotovo magično pojavi kraj tebe. Možda je Filip Mesija. Naravno da rabin nije mislio na mene. A šta ako jeste? Recimo da sam ja Mesija? O, Bože, samo da nisam ja. Zar bih mogao biti tako značajan?

Kako su puno razmišljali na ovaj način, stari monasi su počeli da se jedan prema drugom odnose sa izuzetnim poštovanjem zbog mogućnosti da je jedan od njih Mesija. I zbog male šanse da su oni sami Mesije, počeli su da se i prema sebi odnose sa izuzetnom pažnjom.

Kako je šuma u kojoj je manastir bio smešten bila prelepa, dešavalo se da ljudi ponekada dođu do manastira na piknik na njegovom majušnom travniku,da lutaju po puteljcima, čak ponekad, da uđu i u trošnu kapelu da se pomole. Kako su to činili, a da nisu bili ni svesni toga, osetili su auru ovog izuzetnog poštovanja koja je sada počela da okružuje pet starih monaha i činilo se da to izbija iz njih i prožima atmosferu mjesta. Postojalo je nešto čudno atraktivno, čak primamljujuće u vezi sa manstirom. Gotovo ne znajuću za to, počeli su češće da se vraćaju na piknik, da se zabavljaju, mole. Dovodili su i prijatelje da bi im pokazali ovo specijalno mjesto. A njihovi prijatelji su dovodili svoje.

A onda se dogodilo da mlađi ljudi koji su posećivali manastir započnu priču sa mlađim monasima. Posle nekog vrremena jedan ih je upitao da li bi mogao da im se pridruži. Onda još jedan. Pa još jedan. I tako, posle nekoliko godina, manastir je još jednom postao red koji se razvija, zahvaljujući rabinovom daru, živom centru svetlosti i duhovnosti u kraljevstvu.

------------------------------------------------------

...reč „spasenje“ je već upotrebljena nekoliko puta. Ona teži da ima dva razlićita značenja u zapadnoj civilizaciji, u kojoj tradicionalno odvajamo, izolujemo, fizičko od duhovnog. Fizičko spasenje-„kao u želimo da spasemo sopstvenu kožu“, odnosi se na izbavljenje od smrti. Ali šta je duhovno spasenje, posebno kada razmišljamo o duhu kao besmrtnom? Ova riječ ima više značenje ozdravljenja. Duhovno ozdravljenje je proces u kome se postaje cijelovit ili svet. Najkonkretnije, definisao bih ga kao stalni proces u kojem se postaje stalno svjesniji.

...i zaista jedna od najboljih definicija koje znam o zlu je ona koja kaže da je zlo „militantno neznanje“. Ali kakogod termini bili definisani, možda je najveći rezultat nuklearne tehnologije da je ljudsku vrstu kao cjelinu dovela do tačke u kojoj se fizičko i duhovno spasenje više ne dijele.

...obećanja imaju veze sa zajednicom- sa ljudima koji žive zajedno u slobodi i ljubavi. "Sloboda" i "ljubav" su jednostavne riječi. Ali nije ih lako realizovati. Prava sloboda znači nešto mnogo više i drugačije od "Prvo-ja" - vrste individualizma. Prava ljubav stalno traži neke vrlo teške odluke. Zajednica niti dolazi prirodno niti se čuva lako. Zahtijevana pravila se moraju učiti i slijediti. Ali ona su pravila! Sasvim jasna. Ona nisu nejasna. Cilj ove knjige je da te nauči ovim pravilima. Nada ove knjige je da ih prvo naučimo u našim ličnim životima a onda da ih koristimo univerzalno.Jer tako će svijet biti spasen.

------------------------------------------------------------------------

...Usamljen sam
Do određenog stepena moja usamljenost - kao i tvoja-do određenog stepena neizbježna je. Kao i ti, i ja sam individua. A to znači da sam jedinstven. Ne postoji niko sličan meni na cijeloj planeti. Ovak "ja-entitet" je ono što me čini drugčijim od bilo kog drugog "ja-entiteta", koji je ikad postojao. Naši odvojeni identiteti , kao otisvi prstiju čine nas jedinstvenim individuama, identifikuju nas jedne od drugih.
To je tako, i tako mora biti. Svaki genetski kod je takav da (osim rijetkih odstupanja kod identičnih blizanaca), svako od nas je ne samo biološki suptilno različit od bilo kog drugog ljudskog bića koje je ikada postojalo već je i suštinski različit. Od trenutka začeća. I ako to nije dovoljno , svi smo mi rođeni u različitim okolnostima i razvijali smo se različito prema jedinstvenom obrascu kroz naše individualne živote.
I zaista mnogi smatraju da to nije samo put koji mora biti, već je put kakav bi trebalo da bude.

...da ja sam usamljen. Kako sam ja potpuno jedinstvena individua, ne postoji niko ko me do kraja može razumjeti, neko koće tačno znati kako je do kraja hodati u mojim cipelama. I postoje dijelovi puta-kao što je to slučaj u svačijem životu, koji moraju biti pređeni sami.

Uhvaćeni u zamku našeg tradicionalnog čvrstog individualizma, mi smo izuzetno usamljeni. U stvari tako usamljeni da mnogi i ne priznaju svoju usamljenost, ni samima sebi a kamoli drugima. Pogledajte, tužna, zaleđena lica svuda oko nas, i tražite uzalud duše skrivene iza maske šminke, maske pretvaranja, maske stava.Ne mora biti tako, mada većina ne zna za drugačiji put. Nama je očajnički potrebna nova etika „mekog individualizma“, razumijevanja individualizma koji nas uči da ne možemo biti pravi mi, dok ne budemo sposobni da slobodno delimo stvari;kao što su naše slabosti, naše nesavršenosti, naše neadekvatnosti, naši grehovi, naši nedostaci cjelovitosti i samodovoljnosti... to je neka vrsta mekoće koja tim neophodnim barijerama, ili konturama nas samih da se prelivaju i konturama drugih da se u nas ulivaju. To je vrsta individualizma koja sposnaje našu međusobnu zavisnost, ne samo na nivou intelektualnih krilatica dana, već u dubinama naših srca. To je vrsta individualizma koji omogućava stvaranje prave zajednice.
----------------------------------------------------------------

Najistaknutije karakteristike prave zajednice; UKLJUČENOST, PRIVRŽENOST I KONSENZUS

Uključivost svake zajednice širi se po njenim parametrima. Postoji sveobuhvatnost u zajednici. To se ne odnosi samo na uključivanje različitih poslova, rasa i vijera. To je takođe i uključivanje punog spektra ljudskih emocija. Suze su dobrodošle kao i smijeh, strah kao i vjera. Različiti stilovi: sokolovi i galebovi, hetero i homoseksualci, materijalisti gralaši, pričljivi i ćutljivi. Uključene su sve ljudske razlike. Gaji se „meka individualnost“.

Kako je to moguće? Kako se tolike razlike mogu apsorbovati, tako različiti ljudi koegzistirati? Privrženost-volja za koegzistencijom-najbitnija je. Pre ili kasnije članovi grupe, na neki način moraju se posvetiti jedni drugima ako žele da postanu i ostanu zajednica.

Jedan prijatelj je tačno definisao zajednicu kao „grupu u kojoj naučimo da nadmašimo naše individualne razlike“. Ali da bismo ovo naučili potrebno nam je nešto vremena, vrijeme koje možemo dobiti samo kroz posvećenost. „Prevazići“ ne znači „uništiti“ ili „porušiti“. To bukvalno znači „popeti se na“. Dostignuće zajednice može se uporediti sa dostizanjem planinskog vrha.
Možda najpotrebniji ključa za ovo „prevazilaženje“ je poštovanje razlika. U zajednici, umjesto da budu ignorisane, poricane, skrivene ili mijenjane, ljudske razlike se slave kao darovi.
--------------------------------------------------------------------

... REALIZAM
Druga karakteristika zajednice je da je realistična.

Navikli smo da o grupnom ponašanju obično mislimo da je primitivno.Psihologija mase- je pravi uobičajeni izraz. Ali grupe bilo koje vrste su rijetko prave zajednice. Prava zajednica je po definiciji imuna na psihologiju mase, jer podstiče individualnost i uključuje mnogo različitih gledišta.
...jedan važan aspekt realizma zajednice zaslužuje napomenu:“skromnost“. Dok nas čvrsti individualizam navodi na aroganciju, „meki“ individualizam zajednice teži skromnosti. Počnete da cenite tuđe talente kao i vlastita ograničenja. Ako budete svjedok kada neko podijeli svoju lomljivost, i vi ćete moći prihvatiti svoju neadekvatnost i nesavršenost. Budite u potpunosti svjesni ljhudske vrste i prepoznat ćete međuzavisnost ljudske vrste.

KONTEMPLACIJA
Zajednica ispituje samu sebe. Svjesna je same sebe. Poznaje samu sebe. „Znati sebe“je sigurno pravilo skromnosti.
Samoispitivanje je ključ uvida, koji je ključ mudrosti. Platon je to bez uvijanja rekao, „život koji nije ispitan“ nije vrijedan življenja.
Proces građenja zajednice traži samoispitivanje od samog početka
...Nijedna zajednaci ne može da očekuje da bude stalno dobrog zdravlja. Ali ono što prava zajednica čini jer je kontemplativno biće, jeste da prepozna svoju bolest kada se dogodi i brzo preduzme akciju liječenja sebe.

----------------------------------------------------------------------------

DUH
Duh prave zajednice je duh mira. Kada grupa uđe u zajednicu, pojavi se dramatična promjena u duhu. I novi duh je gotovo opipljiv
Potpuno nova mirnoća vlada u grupi:ljudi pričaju tiše, ipak čudno, glasovi kao da bolje prodiru kroz prostoriju. Postoje periodi tišine, ali to nikada nije neprijatna tišina. Zaista, tišina je dobrodošla. Osjeća se opuštenost. Haos je gotov.To je kao da je buka zamjenjena muzikom. Ljudi slušaju i mogu da čuju. Mirno je.
Ali duh je klizav. On se ne može potčiniti definiciji, zarobiti, kao što to mogu materijalne stvari. Zato se i grupa u zajednici ne osjeća uvijek mirnom u običajenom smislu te riječi. Njeni članovi će se boriti s vremena na vrijeme, boriti jako. Borbe mogu biti uzbuđene i vesele sa malo prostora za tišinu. Ali to je produktivna , ane destruktivna borba. Ona uvijek teži konsenzusu, pošto je to uvijek nežna borba. Ona se odigrava u prostoru ljubavi. Duh zajednice je neizbježno duh mira i ljubavi.
----------------------------------------------------------------------------

.. SMIŠLJENA ZAJEDNICA
Odgovor je: da.
Odnosio sam se prema zajednici kao prema čudu. Gotovo prema definiciji ne razmišljamo o čudima kao o stvarima koje možemo predvidjeti ili kontrolisati.
Čuda se takođe definišu kao fenomen koji se ne može objasniti prirodnim zakonima. Ali to ne znači da su ona nezakonita. Možda se čuda povinuju zakonima koja su nama ljudima, generalno i trenutno nerazumljivi.

1.   Proces kojim grupa ljudi postaje zajednica je zakonit proces.Kad god grupa funkcioniše u skladu sa određenim, sasvim jasnim zakonima ili pravilima, postat će prava zajednica.
2.   Principi dobre komunikacije su osnovni principi građenja zajednice. I tako ljudi ne znaju, prirodno, kako da komuniciraju, jer ljudi nisu naučili kako da pričaju jedni sa drugima, oni ne poznaju zakone i pravila prave zajednice.
3.   Pravila komuniciranja i građenja zajednice mogu se jednostavno naučiti i to relativno lako. Ovo svjesno učenje dozvoljava ljudima da se sjećaju pravila i da ih upražnjavaju kasnije.
4.   Učenje može biti pasivno i kroz iskustvo. Učenje kroz iskustvo, zahtijevnije je ali efikasnije. Kao i mnoge stvari komunikacija i zajednica se najbolje uče kroz iskustvo.
5.   Velika većina ljudi je sposobna da nauči pravila komunikacije i zajednice i spremni su da ih slijede. Drugim riječima, ako znaju šta rade, bukvalno svaka grupa ljudi može da oformi pravu zajednicu.

------------------------------------------------------------

FAZE STVARANJA ZAJEDNICE
Zajednice kao i individue, jedinstvene su. Ipak svi mi imamo svoja ograničenja. I tako grupa koje se sakupi da bi namjerno stvorila zajednicu, po pravilu prolazi kroz faze procesa. Ove faze po redu su:

PSEUDOZAJEDNICA
HAOS
PRAZNINA
ZAJEDNICA

Ne prati baš svaka grupa koja postaje zajednica ovu paradigmu u potpunosti. Ne insistiram na tome da se razvoj zajednice događa po formuli. Ali u procesu smišljenog stvaranja zajednice, ovo je prirodan, uobičajen red stvari.

PSEUDOZAJEDNICA
Prvi odgovor grupe u traganju za stvaranjem zajednice je najčešći pokušaj da se ona simulira. Članovi pokušavaju da postanu trenutno zajednica, izuzetnom ljubaznošću jedan prema drugome i izbjegavanjem neslaganja. Ovaj pokušaj pretvaranja zajednice je ono što ja nazivam pseudozajednicom .Ona nikad ne upali.
....Stavaranje zajednice traži vrijeme, kao i napor i žrtvu. Ne može se kupiti za jeftine pare. U pseudozajednici grupa pokušava da dostigne zajednicu pretvaranjem. To nije zlo, svjesno, pretvaranje, smišljene laži. To je pre, nesvjestan, nježan proces gdje ljudi koji žele da budu dražesni, govoreći male laži, krijući nešto istine o sebi i svojim osjećanjima da bi izbjegli konflikt. Ali to je još pretvaranje , to je izazovna ali nelegitimna prečica za nigdje.
Suštinska dinamika pseudozajednice je izbjegavanje konflikta. Pseudozajednica IZBJEGAVA konflikt, prava zajednica RJEŠAVA konflikt. Ipak, prave zajednice mogu da prežive i duge periode bez konflikata , ali ne zato što ga izbjegavaju.

-----------------------------------------------------------------

HAOS
Haos se uvijek koncentriše oko dobronamjernih ali pogrešno vođenih pokušaja da se neko ozdravi ili preobrati.
..Haos nije samo stanje, to je suštinski dio procesa razvoja zajednice. U periodu haosa individualne razlike su, za razliku od onih u pseudozajednici, potpuno otvorene. Samo sada umjesto pokušaja da se sakriju ili ignorišu, grupa pokušava da ih izbriše. Ishodište pokušaja da se iscijeli ili preobrati nije toliko u motivu ljubavi, koliko u motivu da se svako učini normalnim – u motiv da se pobijedi, jer se članovi bore oko toga čija će norma pobijediti.
Stanje haosa je vrijeme borbe. Ali to nije njegova suština. Često potpuno razvijene zajednice će da se boreAli oni su naučili da to rade efikasno. Borba za vrijeme haosa je haotična. Ne samo da je bučna, ona je i nekreativna, nekonstruktivna.
Nema ni gracioznosti ni ritma. Preovlađujuće osjećanje koje posmatrač može da ima kao odgovor na razvoj haotičnog stanja je očajanje.


PRAZNINA
„Postojie dva puta koja vode iz haosa“, objasniću grupi nakon što su proveli dobar period svađajući se bez cilja.“Jedan je organizacija-ali organizacija nije nikad zajednica. Jedini drugi put je u i kroz prazninu.
Praznina je težak dio. Takođe je i najvažnija faza u razvoju zajednice. To je most između haosa i zajednice. Kada me članovi grupe pitaju šta ta praznina znači ja im kažem da jednostavno treba da se isprazne od barijera komunikacije. I ja sam u mogućnosti da upotrebim njihovo ponašanje za vrijeme haosa da bi im istakao specifične stvari.-osećanja, preuzimanje ideje i motiva, -kojima su punili svoj razum koje su ih činile tako nepopustljivim. Proces pražnjenja od ovih barijera je u prelasku iz „tvrdog“ u „meki“ individualizam.
Najčešće barijere su:
Očekivanja i unaprijed stvoreno mišljenje
Predrasude
Ideologija, teologija i riješenja
Potreba da se liječi, preobraća, popravlja ili riješava.
Potreba za kontrolom

Transformacija grupe od kolekcije individua u pravu zajednicu, traži male smrti u mnogima od ovih individua. Ali je to takođe i grupna smrt, grupno umiranje. Za vrijeme faze praznine moja sopstvena osjećanja nisu toliko bol, gledajući individue koje doživljavaju male smrti i ponovna rođenja, koliko bol zbog prisustvovanja grupi u smrtnoj agoniji. Kao što je fizička smrt nekih individua brza i bezbolna, dok za druge produžena i u agoniji, tako je i u emocionalnom stanju grupe. Bilo iznenada ili postepeno, sve grupe u mom iskustvu, su na kraju krajeva, uspijele u dovršavanju svoje smrti. Svi su prošli kroz prazninu, kroz vrijeme žrtvovanja, u zajednicu.
-------------------------------------------------------------

ZAJEDNICA
Kada se smrt dogodi, otvoreni i ispražnjeni, grupa ulazi u zajednicu. U toj konačnoj fazi se pojavljuje meka tišina. To je jedna vrsta mira. Prostorija je obasjana mirom. A onda polako jedan od članova počne da priča o sebi. Ona je jako ranjiva. Ona govori o najdubljem dijelu sebe. Grupa čuje svaku riječ. Niko nije znao da je ona tako elokventna.
Kada završi u prostoriji je tajac. On traje dugo. Ali to tako ne izgleda. Nema neprijatnosti u vezi sa ovom tišinom. Polako iz tišine, drugi član počinje da priča. On takođe priča, vrlo duboko, vrlo lično o sebi. On ne želi da izleči ili da preobrati prvu osobu. On čak i ne pokušava da joj odgovori. On sam je subjekt , a ne ona. Ipak drugi članovi grupe ne osjećaju da je on ignoriše.Ono što oni osjećaju je da se oni predaju, pored nje, na oltar.
Tišina se vraća.
Treći član priča. Možda će to biti odgovor prethodnoj osobi ali bez namjere da se ona iscijeli ili preobrati. To može biti šala, ali neće biti na račun nekoga.
To može biti kratka pijesma koja skoro magično odgovara situaciji. To može biti bilo šta nježno i milo, ali opet će to biti poklon.
Onda slijedeći član priča. I tako se to nastavlja, izraziće se velika količina tuge i očaja; ali će takođe biti mnogo smijeha i radosti. Biće suza u izobilju.. Nekada će to biti suze tuge a nekada radosnice. Ponekada biće to suze oba osjećanja.
A onda se događa nešto još jedinstvenije. Događa se ogromna količina iscijeljenja i preobraćenja-sada kada to niko ne pokušava. I zajednica je rođena.
« Poslednja izmena: Jul 14, 2013, 04:55:46 posle podne od strane Mladen Lazić »

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2352
  • Age: 61
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Заједништво и задругарство
« Odgovor #8 poslato: Mart 06, 2014, 11:37:05 posle podne »
Kako sled događaja ide brže od moje zamisli da nastavim sa razvijanjem ideje o zajedništvu i zadrugarstvu, nakratko ću preskočiti neka mesta koja su važna za prepoznavanje i da otvorim temu o zadrugarstvu svestan da je možda prerano… jer ni oko zajedništva se nismo još okuplili i shvatili.

Elem, ukoliko ima zainteresovanih da napravimo registar zemljišta sakojim raspolažemo, pa da se svi lepo sretnemo, da vidimo da li bi mogli da napravimo zadrugu i da zajedno nastupamo? Ne bih više o mogućim pojedinostima već da zajedno dođemo do njih.

Zato hrabri, hrabro napred!
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0