Autor Tema: Марк Бонфилс  (Pročitano 768 puta)

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2352
  • Age: 61
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Марк Бонфилс
« poslato: Maj 04, 2013, 09:56:42 posle podne »
Захваљујући труду нашег Братислава имамо срећу да добијемо први превод Марка Бонфилса на српски језик. Овај први текст можда није најбитније што је Марк током свог кратког живота написао али је у сваком случају важан за даљња размишљања.

Братислав има одређене резерве и недоумице кад је у питању садржај текста али овај текст ипак постављам.


Сир од луцерке
Вегетативни делови многих трава и легуминоза садрже од 2 до 4% протеина, што чини 10 до 20% суве материје. Ове траве, које  брзо расту након косидбе, би могле да представљају неисцрпан извор протеина. Луцерка, на пример, даје три тоне протеина по хектару годишње, са врло малим трошковима експлоатације будући да је вишегодишња биљка. За једножелудчане животиње (непреживаре) ове траве једва да одговарају јер су њихови протеини праћени превеликим количинама влакана (целулоза, пентосан), а понекад чак и са отровним алкалоидним супстанцама (глукозиди, полифеноли, естрогени, танини). Због тога се приступа млевењу сирових листова (80% воде) и њиховом пресовању у навојној преси, чиме се добија зелени сок који садржи 10% суве материје и 40 до 60% од укупних протеина из те масе. Овај сок садржи, такође, и нерастворљиве протеине заједно са хлоропластом као и растворљиве протеине. Он би могао бити осушен као такав, али се препоручује да се протеински садржај одвоји и прочисти загревањем од 60 до 80  ̊ C, или уз помоћ било које киселине.
Сурутка се затим филтрира, пере у закисељеној води, компримује и суши. Она садржи 60% протида, 10% липида и 10% минерала, разне пигменте (хлорофил, ксантофил и каротен꞊провитамин А), и различите витамине, наорочито оне растворљиве у липидима: А1, Е, Ф1. . .
Процес који даје најбоље резултате се састоји у одвајању зеленог хлорофилног липопротеина, који на преко 65  ̊ C прелази у бели цитоплазмични протеин . . .
Нутриционистичке пробе на свињама и кокошкама (непреживарима), као и на људима и деци оболелој од Kwashiorkor-овог синдрома* дали су задовољавајуће резултате. Иако је садржај метионина у овом биљном сиру ограничен, он је виши од оног у сојином протеину. Напоменимо да житарице, које су иначе богате метионином, могу лако да га надокнаде.
Листови воденог зумбула (огромна производња: 150 т суве материје по хектару годишње), па чак и листови дувана (никотин се одваја у сурутки или остаје у пресованим влакнима), могу бити коришћени у ову сврху.
Влакнасти остатак који је пресом делимично дехидратизован представља добру храну за преживаре (осим дувана).
Ови протеини из трава би могли бити лако припремани у малим сеоским радионицама, нарочито у тропским земљама. Њихова боја и мирис траве би могле одбијати појединце. Ипак, у многим афричким земљама листови баобаба, путерног дрвета и капока и тд. се већ користе (у целини) у традиционалној кухињи.
У Кини, грашак покошен у првом цвету, лишће хмељне детелине и тд, су уграђене у кулинарске производе и имају интересантан садржај протеина и минерала.
Ми у Европи имамо лист гавеза, богат протеинима и витамином Б12. Ова биљка је веома продуктивна: до 250 т зелене масе, 8 т протеина по хектару, што је барем 10 пута више протеина од соје . . . , и тамо где млеко не доноси више од 400 кг протеина по хектару.
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2352
  • Age: 61
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Odg: Марк Бонфилс
« Odgovor #1 poslato: Maj 04, 2013, 10:20:20 posle podne »
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0

Van mreže Zoran Petrov

  • Administrator
  • *****
  • Joined: Jul 2009
  • Lokacija: Vršac
  • Korisničko ime: admin
  • Poruke: 2352
  • Age: 61
  • Lokacija: Vršac
  • Karma: +29/-5
  • 062 622 721
Ево из радионице нашег вредног Братислава:


Упаривање комплементарних биљака: пшеница и бела детелина

Озима пшеница упарена са белом детелином  се гаји у храстовом парку и под белим багремом. Упаривање са белом детелином: везивање атмосферског азота и азотно ђубрење тла.
Разгранати корен фаворизује грумуљичаву структуру површине тла (бела детелина је биљка са подземни изданцима), одакле бољи продор кишне воде и росе у тло.
Бела детелина, са својом пузећом стабљиком, је комплементарна са усправним пшеницама, и формира трајну покривку тла,  прави живи прекривач. 
Њена пузећа стабљика а која се шири штити тло од прекоменог испаравања остварујући ефекат загртања. „Загртање“ смањује испаравање за 75 до 80% што је једнако подземном наводњавању, што представља најбољу уштеду воде. Она штити грумуљичаву структуру тла од силине падавина, које падајући са одређене висине имају тенденцију да ситне структуру површина тла. Такође се избегава залеђивање површине тла. Нарочито на набијеним земљиштима са нестабилом структуром, тло остаје растресито на површини, дакле повољно за продор младог  корења, што не мора да се објашњава.
Штавише, оптимално заузимање тла остварено упаривањем усправне пшенице са пузећом детелином, успорава ширење корова, као и сетву пшенице на оптималном растојању. Уосталом, познато је да бела детелина привлачи глисте. Упаривањем трава са легуминозама повећава се укупна производња биомасе, дакле квалитет и квантитет биљних остатака који могу бити претворени у хумус, подстичући богат и активан микробиолошки живот.
Производња биомасе је повећана чињеницом  да се комплементарне биљке ометају много мање на нивоу животног простора него биљке исте врсте, као и уштедом воде која се остварује захваљујући биљкама различитог стабла.
Уз све то, потрошња ђубрива и уштеда воде, заједно са грумуљичастом структуром површине погодују микробиолошкој активности.

Запамтите. На голој земљи: Високе летње температуре загревају земљу, што би требало да стимулише активност микроорганизама, али она је успорена исушивањем површинског слоја (чиме се излучевине микроорганизама концентришу до прага токсичности), а на површини тла се ствара кора, што ограничава количину кисеоника за микроорганизме и спречава продор кише и росе у тло.
Добро је упаривати биљке различитих карактеристика. Да би се постигло најбоље искоришћесе сунчеве енергије не сме се упарити пшеница са луцерком, чија би усправна стабљика ометала фотисинтезу пшенице и обрнуто.
За пшеницу је важно следеће:
Средње рана и средње густа сетва нису добра комбинација. Што се раније сеје треба сејати ређе, иначе ће биљке сејане превише густо ометати једна другу више него у касној сетви. У  ДОБРИМ УСЛОВИМА ГАЈЕЊА, добре сорте пшенице би морале дати од 70 до 80 зрна по класу и 500 до 1000 пута више у односу на семе. Густина сетве мора бити прилагођена времену сетве. Опште правило је да количину семана треба смањити на пола сваки пут када се време севе помери један месец унапред.
У региону BAS-VIVARAIS оптимална густина сетве зимске пшенице је:

Датум сетве         густина сетве      количина семена          растојање

25 Август                   6 биљака m2                 5 kg/ha                  40 cm x 40 cm
Половина септембра        9 биљака m2                4 kg/до 5 kg/ha       55 cm x 55 cm
5 окт.(крајњи рок)       16 биљака m2              8 kg/ha                  25 cm x 25 cm
VAŽNO!!!
Postavljanje fotografija na našem forumu - http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=925.0